Киргизија у вртлогу „обојене револуције“

Недавно одржани избори 4. октобра 2020. били су окидач за дугоспремани пројекат извлачења Киргизије из тежишта политичке стабилности. Наиме, одмах након избора, на двадесетогодишњицу петооктобарских демонстрација у Београду, иста идеолошка екипа соросоида, канвасиста и прозападно оријентисаних и плаћених Киргиза покренула је протесте у Бишкеку, главном граду Киргизије, који по много чему подсећају на петооктобарску матрицу из Београда.

Веза између Балкана и Центалне Азије није натегнута, јер је чињеница да су у Бишкеку присутни озбиљни извођачи радова са Балкана попут бившег британског амбасадора у Скопљу Чарлса Гарета, који је сад британски амбасадор у Киргизији, као и бившег америчког амбасадора у Албанији, невероватно активног Доналда Луа, који је сад амбасадор САД у Бишкеку.

Епилог „обојене револуције“ која тече засад је оставка председника Киргизије Соронбај Женбекова, а убрзо су се појавиле спекулације да се не зна где се тренутно налазе и он и премијер Кубатбек Боронов, иако је портпаролка сада већ бившег председника Киргизије Толгонај Стамалијев рекла да је Женбеков у Бишкеку.




Након тога Централна изборна комисија Киргизије прогласила је неважећим резултате парламентарних избора. Присталице опозиције су заузеле зграде владе и тражиле нове изборе оптужујући власти за пронвеверу и куповину гласова после победе две странке блиске властима. Једна особа је погинула, а најмање 120 људи је повређено и хоспитализовано у Бишкеку после окршаја полиције и демонстраната. Одлука је донета да би се „избегле тензије“ у земљи, рекла је председница изборне комисије Нурзхан Шаилдабекова за агенцију Интерфакс.

Уз све то, стигла је вест о затварању граница. Заменик председника Савета безбедности Киргизије Омурбек Суваналијев изјавио је да је због безбедности одлучено да се затворе границе, што ће још више отежати приступ правим информацијама.

У сваком случају Киргизија пролази кроз тешку фазу, а циљ је да се Бишкек одвоји од утицаја Москве, како процењују аналитичари. Киргизија је веома важна земља у геостратешком смислу и ситуација у земљи је далеко од смиривања. Након Минска, и Бишкек је постао полигон за извођење „обојене револуције“, којом би се ревидирала већинска политичка воља Киргиза.

У ширем смислу, ове процесе треба посматрати као део специјалне операције западних служби под кодним именом „ПРСТЕНА АНАКОНДЕ“, која стеже обруч око територије Руске Федерације, отварајући нова жаришта, тамо где их раније није било.

Горан Игич / Васељенска



Постави одговор

молимо унесите свој коментар!
овде унесите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.