Стеван Зивлак: Иванка Трамп и Србија

Након потписа Вашингтонског споразума, најављен је долазак кћерке господина Трампа у Србију.

Иванка Мари Трамп (јеврејско име: Естер), је америчка пословна жена, члан вишег друштва, наследница и модел. Кћерка је Иване и председника САД-а Доналда Трампа и тренутно је директорка једне од Трампових организација.

Она је најважнија жена у Трамповом животу, сматрају амерички медији. Представница њујоршког високог друштва, чест гост насловница модних часописа, поседује стан у најелитнијем делу Њујорка, похађала је елитне приватне школе и факултет, богати супруг , неограничено благостање и утицајне друштвене мреже, све то карактерише ову младу лепу жену. Иванка и њена два брата, Доналд Јуниор и Ерик, потичу из првог брака њиховог оца са чешком спортискињом Иваном Трамп.

У једном интервјуу је рекла „ Када сам била дете, мој отац је увек говорио: Иванка ако већ мислиш, онда мисли у великим димензијама “.

Успешно удата за Џерада Кушера, магната са Вол стрита, чија породична компанија се бави некретнинама , она је приликом удаје прешла у јудаизам, у секту Хабад Љубович. Том приликом је добила и јеврејско име Естер .

Та секта јевреја Ашкеназа ( Хазара ) има централу својих активности у Бруклину, Њујорк, док су им испоставе расејане широм света, једна хабадска организација је недавно регистрована и у Београду.

Господин Доналд Трамп је ексклузивни лобист јудејско ционистичких кругова, под утицајем свога зета Џареда и кћерке Иванке, мада је од рођења американац хришћанин-евангелиста.

На светску геополитичку сцену секта Хабад Љубович, ступа након 2014. године, отварањем ткзв.украјинског питања. Догађаји на «арапској дуги», укључујући Либију, Египат и Сирију показали су се повезаним са догађајима у Украјини , планом стварања ”Нове Велике Хазарије”, која би се простирала од Суецког канала до Прибалтика и контролисала све нафтоводе, гасоводе и транспортне путеве “новог великог пута свиле” који иде из Азије у Европу, а то је значило да се мора деловати у Украјини. У хазарским медијима од обојене револуције у Кијеву 2014. године траје кампања за заузимање «Ерец Украјине» (земље Израела).

После доласка на власт кијевске хунте 2014. године, јеврејска религиозна организација Хабад (Стаљин ју је протерао из СССР-а као фашистичку секту) после Горбачовљеве перестројке вратила се на простор бившег СССР-а, где ради на стварању Нове Хазарије у Украјини. Најважнија парола Хабадоваца гласи: „Јевреји изнад свега, а Хабад изнад Јевреја!”

Постоје аутори који доказују везу и улогу Хазара у црквеном расколу у Украјини и добијања томоса од Фанара (Ходос и др.).

Те тезе заслужују пажњу, посебно након обојене револуције 2014. године када су власт у Кијеву освојили Хабадовци, тј. Хазари, и када су ојачали позиције у Вашингтону. Наиме, када су на власт у Сједињеним Америчким Државама дошли Бил Клинтон и Алберт Гор, Хабад је ојачао своје позиције, јер је потпредседник ове државе био припадник религиозне организације Хазара. Поред тога, припадници Хабада су добили важна места у бројним министарствима и државним институцијама, а преузели су и органе Врховног суда у Сједињеним Америчким Државама, којима и данас доминирају. Поред тога, успели су да свог човека, Алана Гринспена, поставе за председника Федералног резервног система, створеног 1913. године, и који има право на самостално штампање долара. Другим речима, дошли су до неограничене количине новца.

Јавност није упозната са чињеницом да је 21. и 22. фебруара 2014. године, у Украјини, уз непосредно финансирање локалних “јеврејских” олигарха и Сједињених Америчких Држава, и уз учешће више од 300 бораца и инструктора израелских специјалних јединица позваних у Украјину лично од главног рабина Кијева, извршен државни преврат којим је са власти свргнут легални председник и његова влада, Виктор Јанукович.

Одмах после пуча, у јеврејским медијима, почела је кампања о потреби повратка на земљу Израела – Украјину. Тачније, од 4. марта 2014. јеврејски медији су почели да објављују чланке и емитују емисије са заједничком поруком да је пре преузимања Крима од стране Руске империје, то била потенцијална јеврејска држава, Хазарија. У то време, «Times of Israel» преноси вест да је хазарска хунта из Кијева спремна да прихвати насељенике Јевреје, узимајући у обзир историјске везе, али да заузврат очекује неопходно оружје за борбу са Русијом.

У “старој” Хазарији, која је постојала 300 година, а уништена је на крају Х века од руског кнеза Свјатослава, оца светог Владимира – Крститеља, владајућа елита Хазара која је држала власт и капитал у својим рукама, исповедала је јудаизам, а народ је био различит и по етничком и религиозном пореклу. Њима су, како су говорили, била потребна “гардијска племена”, а то могу да буду било која.

Године 1976. пребег из Мађарске у Велику Британију, јеврејски писац Артур Кестлер, у свом раду “Тринаесто племе/колено”, изложио је доказе о хазарском пореклу Ашкеназа, надајући се да ће оповргавањем расног порекла од Јевреја окончати са антисемитизмом. Године 2008. је објављена књига професора историје Tелавивског универзитета Шломе Санда, “Ко је измислио Јеврејски народ” (у Русији је објављенa две године касније) у којој аутор убедљиво доказује да су Јевреји религиозна заједница која прихвата митологију синкретичког јудаизма, они по њему не само да нису нација, него и немају потребу за властитом државом.

Доктор, иначе, Јевреј Еран Елхаик, запослен на Институту генeтске медицине Универзитета „Џон Хопкинс“ у Сједињеним Америчким Државама , објавио је (2012) дешифровање генома европских Јевреја Ашкеназа, где је појаснио да се ради о мозаику гена Турака, кавкаских народа, словенских и других народа, нагласивши да немају никакве везе са семитима.

Тиме је наука дефинитивно потврдила ранија мишљења руских (и не само њихових) аутора да источноевропски Јевреји воде порекло од турских народа, који су населили Кавказ почетком наше ере. Ова племена су била паганска, али су временом прихватила јудаизам (у VIII веку наше ере), понајвише га је прихватила елита која потиче од ових племена. Та «елита» је довела државу (Хазарију) до њеног разарања у X веку у Закавказју. После разарања хазарске империје јудео-хазари беже у Источну Европу. Тако су се појавили европски Јевреји – Ашкенази, који су заправо Хазари-јудаисти, помешани са европским народима, пре свега Словенима. У поменутом раду Ерана Елхаика тежиште је постављено на опис разлика између кавкаских народа, које су у основи гена савремених Јевреја.

Управо ови Јевреји, тачније Хазари, а не измишљени библијски народ су 1947. године окупирали Палестину.

Објављени „позив Јеврејима да се врате“ у Украјину од стране „хазарско-јеврејских олигарха“ изгледа не као „спонтани чин“, него као добро осмишљен пројекат.

Априла 2012. године израелски медији објавили су мапе, при чему је необично велику активност имао ултранационалиста Авигдор Ескин, религиозни фанатик и „ултраталмудист“. Лист је преко Ескина позвао Јевреје да погледају мапе „древне Хазарије“ позивајући их на нова освајања: „Као што је премијер рекао, нико не може да каже Јеврејима да не могу да живе на било којој територији свог историјског боравка као суверени народ. Он жели да направи болне жртве ради мира, чак и ако ће морати да се одрекне дела наше библијске домовине у Јудеји и Самари, али у овом случају, требало би да очекујемо да ћемо искористити наша историјска права на другим местима, одлучили смо да ће то бити обале Црног мора, где живимо као аутохтони људи више од 2000 година, чак је и не-ционистички историчар Симон Дубнов рекао да имамо право на колонизацију Крима. То је записано у свим историјским књигама.“

Тако је објављен циљ и фантастична идеја „о обећаној земљи, где теку мед и млеко“, уместо сунцем спрженог Израела. Нова „историјска отаџбина“ сада је проглашена на исконским руским земљама, које имају 27 посто светске земље црнице. Међутим остало је отворено питање шта да се ради са руским „Палестинцима“ на „јеврејској Украјини“?

Мосад не крије да је учествовао у организацији обојене револуције у Украјини (тзв. Мајдана) 2014. године и у свргавању легалног председника Виктора Јануковича, као и да данас делује у овој земљи, буквално у свим сферама савременог живота . Чак и међу учесницима тзв. антитерористичке операције (против становника Донбаса) учествовали су не само украјински Јевреји на челу са Игором Коломојским (формирајући добровољачки батаљон), већ и мосадовци. Алтернативни руски медији су почели да објављују информације да Израел (и САД) намеравају да на територији Украјине обнове државу Јевреја – Хазарију, те због тога етнички чисте територију ове државе како би населили Хазаре – Јевреје. Нова држава на територији Украјине, Хазарија – Израел треба да Русе протера дубоко на север. Међутим, прво се треба ослободити Руса у Украјини. Према пројекту, после намерно изазваних етничких чишћења у којима Словени нападају Словене, расељавања због деиндустријализације итд. на територији „бивше Украјине“ треба да остане само осам милиона људи. За неколико година, тај ће циљ бити остварен.

Принудна миграција “сувишних људи Украјине” из Украјине претвара се у рационално и планско преузимање људи од стране суседних држава, пре свега висококвалификоване радне снаге, али и радника, од оних лучких до шумара. То значи да је перспектива реиндустријализације Украјине све мање извесна, ако не и утопија. Друго, ако су раније радници из Украјине у иностранству зарађивали, а трошили код куће, то сада више није случај. Радници из Украјине који су отишли више се не враћају породици, већ обрнуто, покушавају да је доведу код себе. Последица је да се фактички скоро нико не враћа у Украјину.

Упоредо са исељавањем Украјинаца из Украјине догађа се насељавање Хазара-Јевреја у ову државу (Израел ово назива «депортацијом Украјинаца»).

Истовремено са покретањем пројекта „Новог пута свиле“ од стране Кине и њених партнера почела је кампања о ширењу територија на које право имају Хазари-Јевреји. Заправо, ради се о стапању пројеката стварања „Нове Хазарије“ и „Великог Израела“ у заједнички пројекат „Нове Велике Хазарије“, конкретно, стварања геополитичке препреке (од Литваније и Суеца, преко Кавказа до Прибалтика) и извора паразитизма на морским, копненим и енергетским путевима роба из Азије у Европу. Наравно, пројекат је огроман и јасно је да „Нова Велика Хазарија“ мора имати развијену мрежну структуру да би била генератор контролисаног хаоса.

Рабин Дњепропетровска Шмуел Каминецки је овим поводом изјавио: „Ми заједно са Украјинцима живимо већ 1000 година. Украјина је и наша земља,“ додајући да данас имају заједничког непријатеља – руски народ и Владимира Путина, који се умешао у планове Хабад-Љубовича о формирању Нове Хазарије, или, како рече заменик градоначелника Филатов, Новог Сиона у Украјини. Наиме, губитак Крима је жестоко ударио по плановима Хазара-Јевреја у Украјини (и Игора Коломојског и заједнице Хабада у Њујорку), да би нову рану изазвало одвајање Донбаса из састава Украјине, тачније Луганске и Доњецке Народне Републике.

Због тога су се градитељи Нове Хазарије у Украјини обрушили са великом мржњом на Русију, руски народ и председника Владимира Путина (кога називају „нови Аман“).

Наиме, Нова Хазарија је свој центар сместила у Дњепропетровск (град је после Мајдана преименован у Дњипро, а у царској Русији звао се Јекатеринослав) и, према свему судећи, Украјина треба да постане донатор „за град на брду“ – Нови Јерусалим. Другим речима, организација Хабад-Љубович намерава да се из Њујорка пресели у Украјину, при чему би за главни град Нове Хазарије прогласила Дњипро. Тиме припадници Хабад-Љубовича нарушавају виђење тока јеврејске историје, јер у Јерусалиму треба да се изгради трећи храм са престолом за јерусалимског цара, чији долазак чекају сви Јевреји света. Међутим, заједница Хабад-Љубович има своје виђење историје и будућности. Наиме, Менaхeм – Мендл Шнеeрсон, последњи рабин Хабад-Љубовича (умро 1994. у Њујорку) признат је као месија и озидан му је храм у Дњепропетровску, где треба да васкрсне на свом престолу. То је центар Хабада „Менора“ – највећи такав комплекс у Европи. То значи да чланови Хабад – Љубовича више не чекају долазак месије у Израелу, него стварају свој Израел – град на брду (Сион) на украјинској земљи, стварајући Хазарију, нову историјску отаџбину.

Недавно је започет и други геополитички пројект на Кавказу, који треба да доведе до расељавања или уништавања јерменских православних становника и стварање физичке копнене мреже из Израела преко Кавказа до Нове Хазарија у Украјини. Очигледно је да ће и Грузија се наћи у овом пројекту, а већ сада је видљива улога турских народа Азербејџанаца и Турака, којима су Хазари Љубовичи наменили улогу топовског меса у овој суровој геостратегијској игри. Улога у овом пројекту Руских јевреја, који контролишу све политичке и економске полуге у Русији је евидентна, они обезбеђују благу реакцију некада славне Русије, којој дробе њене националне интересе у Украјини, Белорусији и на Кавказу.

Трећи геополитички пројект освајање Белорусије је управо у току, не треба заборавити да је много Ашкеназа са подручја Белорусије побегло у САД поред Други светски рат, између осталих и деда зета Господина Трампа, који је рођен у једном градићу на западу Белорусије.

Шта ради србско руководство у тој геополитичкој причи? Господин Марко Ђурић, који је јеврејин по мајци, је постављен као амбасадор у Вашингтону, очигледно са задатком да јача везе са тамошњим јеврејским лобијима. Ако знамо како јеврејске организације функционишу, мораћемо се спремити на знатне уступке по многим питањима о којима они покажу овде интерес. Основно питање данас у глобалним оквирима је контрола Путева свиле и контрола транзита кинеске робе и услуга које долазе до европских тржишта. Брзо ћемо видети колики рачун ће бити испостављен, а платиће у сваком случају србски народ.

Стеван Зивлак / Борба за веру