ЗБОГ ЧЕГА СУ ФАНАРИОТИ ОПАСНИ ЗА СРПСКУ ПРАВОСЛАВНУ ЦРКВУ?

Youtube Printscreen

Док се Србија уздизала као модерна држава, власти су много полагале не само на развој профаних институција, већ и духовног темеља на ком ће изнићи ново, модерно српско друштво. Посебно у 19. велу градиле су се многе цркве које су у архитектонском смислу толико значајне да се налазе на листи заштићених споменика културе.

Паралелно са развојем модерне државе, развијала се и озбиљна црквена организација, која је коначно уједињена стварањем нове краљевине “од Вардара до Триглава”. Све наше цркве и манастири били су коначно део јединствене Српске православне цркве.

Београд, као главни град Србије такође је и место веома значајних српских светиња, а на то колико се мало говори о њима указао је заменик градоначелника Београда Горан Весић у својој најновијој колумни у “Политици”. Он, је поводом изложбе “Молитвена изворишта”, о српској православној црквеној архитектури, подвукао управо на значај цркве у стварању модерне Србије.




“Упоредо са изградњом државних институција градиле су се и цркве”, пише Весић.
“Данас готово да не знамо да је Српска православна црква, након укидања Пећке патријаршије, стављена под власт Васељенске патријаршије у Истанбулу. Грци из Истанбула, из области Фанара, контролисали су црквене прилике у већем делу српских земаља. Грци су били владике и свештеници по српским крајевима који су били под Турцима. Турци су држали световну власт, а Грци духовну. Своје владичанске и свештеничке чинове фанариоти су куповали за велики новац. Срби су их запамтили по злу, по шуровању са Турцима и небризи за духовне потребе народа. Kао што су Турци убирали своје хараче, тако су и фанариоти узимали своје дажбине”, написао је Весић.

Међутим, Весић истиче и да “данас напади и покушај разбијања Српске православне цркве у региону значе напад и на српску државу”.

“Занимљиво је да цркву са једнаким жаром руше противници Србије у региону, али и они из цркве који би да поново ставе српску цркву под контролу фанариота и Истанбула”.

На кога је мислио Горан Весић када је подсетио на причу о фанариотима и Васељенској патријаршији?

Тај одговор покушали смо да добијемо од верског аналитичара Жељка Ињца, који нам је указао на широку позадину и актуелност ове приче. Дефинитивно, међу модерним “фанариотима” могу да се издвоје поједини епископи, пре свега на западу али у региону, који се својим радом приклањају идеји Цариграда да под свој плашт приволи све православне цркве и тако централизује црквену власт, што се за 2.000 година догодило само једном и – заврпшило се великим расколом на Православље и Kатоличанство.

Kо данас покушава да централизује православље и води ли то новом расколу?




– Тема је веома актуелна – започиње причу аналитичар Ињац.

Он нам је објаснио, најпре, да је Фанар област где је за време Отоманске империје било седиште Васељенске патријаршије. Грци су ту имали главну реч и они су одатле слали епископе и свештенике на просторе некадашње Пећке патријаршије, коју је претходно Турска укинула.

Али, дешавало се много нечасних радњи – чинови су се заиста куповали, што је противно црквеном закону. У игри је, прича нам Ињац био новац, а не брига за духовност верника, па се дешавало чак и да су пред њиховим очима бројни православци олако прелазили у ислам.

Сада, поново, Цариград покушава да утиче на друге цркве, које је до сада третирала као сестринске, али успостваљајући нову теологију Цариград прихвата искључиво “мајчинску” улогу, заправо маћехинску.

– Весић је лепо приметио да је независност државе пратило осамостаљење цркве. Намера цариградског патријарха Вартоломеја је да стави под своју контролу већи део православне цркве, нарочито у дијаспори, али и у региону. Почињу да се мешају у Македонији, која је канонски део СПЦ, а мешали су се и у Украјини у Руску православну цркву, међутим, народ је остао привржен московском патријарху – казао је ињац.




Централизација власти у православљу је преседан који би, објашњава ињац, могао да доведе до нове поделе. Руска црква је била довољно снажна да се супротстави том утицају, али наша црква је на тесту.

– Они су уназад стварали теолошку позадину да би могли да централизују власт у православљу и да истанбулски патријарх буде оно што је у римокаточкој цркви папа. Ми 2.000 година немамо централизовану власт и то је одлика православна цркве за разлику од Римокатоличке – казао је Ињац.

Иначе, патријарх Вартоломеј први је међу једнакима у православном свету по части, али не и по власти.

На удару је, пре свега, дијаспора. Ту је у игри велика количина новца.

– У САД покушавају да све православне цркве ставе под капу једне архиепископије. Наша црква је зато имала проблем са нашим епископима у Америци који су мењаћи црквени Устав кренули путем прилагођавања интересима Фанара – казао је Ињац.

Циљ Фанариота је да се помесне цркве ограниче на простор једне државе, стога је истамбулски патријарх Вартоломеј у писму митрополиту Амфилохију измислио ново име за нашу цркву назвавши је црква у Србији, а то је тек седама осмина онога што чини јурисдикцију СПЦ, што у региону, што у дијаспори.

Три имена, каже Ињац, најзначајнији су данас следбеници које можемо назвати “фанариотима”, јер подржавају оно што Цариград намерава.

– То су, пре свега Максим, Григорије и Иринеј Добријевић. Максим и Григорије су у добрим односима, а Григорије га често брани. Иначе, наша црква је изложена нападима либералних медија, а због тога се пропушта да се види суштина проблема – казао нам је он.

Kада је у питању владика Григорије, јасно је да његова епархија располаже огромном количином новца у Немачкој, међутим, није само новац у питању, већ и утицај на народ, а српско јединство и опстанак одувек је било везано за јединствену цркву.

Решење је, каже аналитичар, да се народ што више освести о реалности овог проблема, будући да немамо ту моћ да се директно одупремо Цариграду као што је то учинила Москва.



Telegraf

Постави одговор

молимо унесите свој коментар!
овде унесите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.