Како се баца народни новац: Агенција за лекове платила милионе динара неприхватљивим понуђачима

0

Илустрација, Foto: Wikimedia

Агенција за лекове закључивала је уговоре са неприхватљивим понудама, пронађена је нејасна и непрецизна конкурсна документација у појединим поступцима набавке, као и неусаглашеност огласа о набавци са законом, пише у извештају Државне ревизорске институције (ДРИ), а преноси Институт за јавне набавке. Додаје се да је на тај начин неприхватиљвим понуђачима отишло 54 милиона динара.

Kако ДРИ наводи у једној од контролисаних набавки Агенција за лекове није прецизирала број потребних радно ангажованих лица, у другој није прецизирала посебне дозволе које понуђач мора да има како би испунио услове, у трећој није наведено време трајања оквирног споразума.

Додаје се да се стиче утисак да би се у свакој набавци Агенције за лекове могла да нађе одређена неправилност.

Напомиње се и да је наручилац дужан да припреми конкурсну документацију тако да сваки понуђач може да поднесе исправну понуду.




ПОДРЖИТЕ НЕЗАВИСНО НОВИНАРСТВО
Помозите рад Васељенске према својим могућностима:
5 €10 €20 €30 €50 €100 €PayPal
Заједничким снагама против цензуре и медијског мрака!

Kако се наводи захтеви и услови из конкурсне документације морају да буду одређени или бар одредиви. Тако би како се објашњава понуђачи са једне стране знали тачно шта се од њих очекује и шта би био њихов посао.

То на пример, како се објашњава значи да ако Агенција за лекове (или било који други наручилац) у конкурсној документацији тражи да понуђач мора да има довољан број запослених, а да притом не наведе који је то број, понуђач треба да користи своја права и да постави питање “који је то довољан број запослених?”.

Уколико наручилац напише да радници понуђча морају да буду запослени по основу уговора о раду на неодређено време, питање понуђача би било “зашто када Закон о раду познаје и друге облике радног ангажовања?”.

Прочитајте још:  Вучић најавио контролу робних резерви, откривене крађе

За наведене мањкавости документације које је ДРИ пронашла код Агенције за лекове оцењује се да је крива комисија која је спроводила поступак набавке.

Kако се наглашава поставља се и питање где су ту понуђачи и зашто они нису реаговали и поставили питање, или се на други начин бавили заштитом својих права.




Kако се наглашава то се посебно односи на ситуацију да је агенција за набавку лабораторијског материјала, која је била обликована у шест партија, чак четири партије доделила понуђачима који нису испуњавали све услове из конкурсне документације и нису доставили одговарајућа средства обезбеђења.

Додаје се и да је увидом у портал Републичке комисије за заштиту права у поступцима јавних набавки, након извршене претраге донетих одлука утврђено да само тај наручилац у 2019. и 2020. години није имао ниједан уложен захтев за заштиту права понуђача.

Наглашава се и да се поређењем података ДРИ и Републичке комисије стекао утисак да би само у контролисаним поступцима набавки било више од десет потпуно основаних захтева за заштиту права, па је због тога нејасно зашто су ти захтеви изостали.

[table id=1 /]



За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.

Будите први који ћете сазнати најновије вести са Васељенске!

СВЕ НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ НА ТЕЛЕГРАМ КАНАЛУ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *