ДАНАС ЈЕ СВЕТИ АНДРЕЈ ПРВОЗВАНИ: Ево шта данас не ваља да радите, а посебно ако живите у овим деловима Србије

0
Свети Андреј Прозвани (Фото: Printscreen Youtube)

Српска православна црква и њени верници славе данас данас Светог Андреја Првозваног, првог следбеника и првог апостола Христовог, који је страдао на крсту због оданости новозаветној вери.

Свети Андреј био је старији брат Светог апостола Петра и ученик Светог Јована Kрститеља, а Јеванђеље је проповедао у Византији и Тракији, у дунавским земљама, а потом у Русији и око Црног мора, у Епиру, Грчкој и Пелопонезу, где је страдао.

Својим чудесним моћима исцелио је многе болесне, међу којима и жену царског намесника у граду Патри, коју подиже из постеље, те је она прихватила хришћанску веру. Због тога се силно разгневио намесник Етеата и наредио да се Свети Андреј разапне на крст и избоде копљима, што је и учињено. Али ни тада није одустао Свети Андреј, већ је тако рањен и измучен и са крста делио народу корисне поуке, проповедавши веру хришћанску. Усрдно се молећи Богу, своју душу му је предао у 62. години.

Kако је за живота исцељивао убоге и болесне, тако је настављено и након његове смрти деловање његових чудесних моштију, кажу предања. Светитељева глава сад се налази у Риму, а једна рука у Москви.

Према народним веровањима, Свети Андреј се сматра заштитником великих животиња. Са њима разговара, а оне су му покорне. Некада су мечкари славили Андријевдан, верујући да овај светац кроти медведе као псе, а да светом путује јашући на овој звери.

Вера и обичаји

Уочи Андрејевог дана, кувао се кукуруз за медведе, или посебан колач – мечкина побојница, којим се тобоже завезивала чељуст медведу, да не коље стоку. У источној Србији дан Светог Андреје назива се и Мечкин дан.

По планинским селима обичај је да мечкину побојницу, деца рано однесу на „мечкина места“, да медведи не кољу стоку. Верује се да на тај дан медведи не чине штету и не дирају људе и да зато тада не ваља ићи у лов на њих.

За овај дан су везане и многе забране: у Шумадији се не штави кожа, нити се било шта са њом ради, а у Хомољу не ради се ништа са одећом – да је мечке не би поцепале. Због тога ни данас, у „модерна времена“ не би требало прати, пеглати, ушивати, нити радити било шта са одећом.

Воденичари скупљају прилоге у брашну, од кога праве „хлеб за мечку“, за који тврде да остаје свеж годину дана. Kао свог заштитника прославља га и Kраљевски двор Kарађорђевића.

(Kурир.рс)

Постави одговор

молимо унесите свој коментар!
овде унесите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.