Шта Срби морају да ураде да би опстали Четврти део: Мотив покреће економију

Економија је кључ опстанка, препорода и развоја. Свака власт се цени на основу успеха у економији и свака власт на дужи временски рок пада баш на проблемима у економији. Да бисмо опоравили економију, морамо да препознамо покретачке снаге економије: шта је покреће, шта је успорава и шта је уништава.

Ако погледамо искуство одговорног и организованог света, можемо да закључимо да је кључ сваког успеха – мотив. Не људски ресурси, не природни ресурси, не приступ капиталу или постојећа технологија, већ само мотив. Сви поменути
фактори олакшавају развој економије, али је људски мотив кључна покретачка снага сваке економије.

Мотив углавном зависи од расподеле добара. Или, прецизније, мотив за производњу одређује се равнотежом између производње добара и расподеле добара. Српски министар финансија је пре неколико година изјавио да је број
радника који раде за државу око 781,000.

С обзиром на то да је у Србији у том тренутку, по званичним подацима, било запослено укупно 1,705,000 људи, испада
да је за државу радило њих око 46 процената. Држава има углед великог потрошача, а слабог произвођача. Ово значи да је огроман број запослених у Србији “задужен” да троши, а питање је ко ће да ради и заради за себе, своје
раднике и породице, потом и за добар део оних који раде за државу и, тек на крају, за остатак Србије?

Наставак и комплетну аудио књигу можете да послушате на следећој вези:

[table id=1 /]