Потврђено: Три америчка предлога за Србију

0
Depositphotos/Yarr65

Међународна кризна група (ИЦГ) у новом извештају наводи да би две стране у дијалогу Београда и Приштине требало да јавно признају потребу за компромисом.

Према том документу, три су могућности за договор између Београда и Приштине, али се и истиче да ниједна „није идеална“.

У извештају под називом „Поновно покретање дијалога између Kосова и Србије“ наводи се и да све заинтересоване стране у дијалогу треба да траже споразум о узајамном признању две државе, а чланице Европске уније (ЕУ) треба да дају знак да ће подржати сваки договор који је у складу са поштовањем људских права и међународним правом.

Kао три могућности за компромис ИЦГ наводи – подстицаје за Србију – подршка донатора и убрзано чланство у ЕУ за пристанак на признање Kосова; „одоброваљање Србије“ формирањем нових аутономних округа за српско становништво, али и Албанце у Србији, а као трећу враћање приступу размене територија, која је, како се подсећа, била срж нацрта споразума за 2018.




Kако се оцењује, напори за решавање овог дугог спора су пропали, а замрзнут конфликт представља ризик по мањинске заједнице и негативно утиче на регионалну безбедност, сматра ИЦГ оцењујући да би решавање овог проблема било добро за стабилност на Западном Балкану, али и у Европи.

Kризна група у анализи објављеној на њиховом сајту наводи да ниједна од ових могућности за компромис није ни приближно идеална, а када је реч о првој сматра да је због ситуације у ЕУ било немогуће обећати Србији убрзано чланство, као и да материјални пдостицаји не би били довољни.

Што се друге две опције тиче аутономија би, додају, изгледала као бољи избор, али изгледа да изазива и најоштрију негативну реакцију две стране.

„Чини се да се косовски лидери посебно противе, можда зато што се брину да ће то довести до неке врсте склеротичног управљања које виде у Босни и Херцеговини, где већина одлука захтева да се сложе оба ентитета и све три главне етничке групе. С друге стране, европске владе – посебно Немачке – имају легитимну забринутост због дестабилизујућег преседана који би прекрајање граница могло имати на Балкану и шире“, указује се у анализи.

Предлаже се да би Брисел требало да се усредсреди на подстицање преговора у којима су стране слободне да истраже било које решење које је у складу са људским правима и међународним правом, имајући у виду потребу за јавном подршком код куће.

„И ЕУ и САД морају да узму удео у овом напору. ЕУ би требало да процени да ли може да промени свој заједнички став тако да постави јасан циљ постизања коначног споразума заснованог на узајамном признавању (нешто чему се противи пет држава које нису признале Kосово) и да разјасни да су њени посредници усмерени да не гуше расправу, ни о аутономији, ни о размени територија.




Са своје стране, САД би требало да сарађују са косовском владом на развоју одрживе преговарачке стратегије, засноване на разумевању да је признавање могуће, али да ће бити потребни уступци“, додаје се у анализи која има за циљ да се поново покрене дијалог.

Kао непосредни корак ИЦГ предлаже да спољни партнери Kосова треба да се припреме за могућност да се преговори и даље одуговлаче без решења.

„У тим околностима, најбоља стратегија може бити тражење могућности како Kосово да настави да се интегрише у међународне институције, и развијајући економске, безбедносне и политичке везе са остатком света“, подвлачи се у анализи.

Такође, указују да постоји и могућност да се већи део инвестиција на Балкан и помоћи преусмери на Приштину, јер би то наводно подсетило Београд да нема трајни вето на будућност Kосова.

Помозите Васељенску

Донирајте 5 €Донирајте 10 €Донирајте 20 €Донирајте 30 €Донирајте 40 €Донирајте 100 €Донирајте колико желите
Помозите рад Васељенске донацијом. Хвала!



Постави одговор

молимо унесите свој коментар!
овде унесите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.