Ових 10 проналазака променили су свет: Смислили су их Срби!

Никола Тесла (Фото: јавни домен)

1. Наизменична струја – Никола Тесла (10. 6. 1856. – 7. 1. 1943.)

Један од свакако најпознатијих светских проналазача и научника у области физике, електротехнике и радиотехнике заслужан је, између осталог, и за откриће наизменичне струје. Његов систем наизменичних струја омогућио је знатно лакши и ефикаснији пренос електричне енергије на даљину. Овим открићем је започела индустријска револуција, а такозвана Теслина струја због своје високе фреквенције од више ампера није опасна за људско тело, те на основу свог дубинског деловања у унутрашњости тела своју примену налази и у медицини (дијатермијска струја).

2. Пупинови калемови – Михајло Идворски Пупин (4. 10. 1858. – 12. 3. 1935.)

Овај наш научник је представио Пупинову теорију (1896) којом је решио проблем повећања домета простирања телефонских струја. Откриће је омогућило отклањање штетног дејства капацитивности водова које је представљало главну сметњу преноса сигнала на дужим растојањима, а манифестовало се појавом шума. Проблем је решен постављањем индуктивних калемова на строго одређеним растојањима дуж водова. Разрадио је нову математичку теорију преноса осцилација кроз жицу са распоређеним масама, а ти индуктивни калемови у његову част названи су Пупинови калемови. Овај патент му је донео светску славу и богатство.



3. Математичка теорија термичких феномена – Милутин Миланковић (28. 5. 1879. – 12. 12. 1958.)

Један од најцитиранијих научника на свету завршио је бечки технолошки институт. Он је такође стекао докторат из техничких наука 1904. године, чиме је постао први српски доктор техничких наука. Године 1920. је објавио монографију “Математичка теорија термичких феномена узрокованих сунчевим зрачењима”. Резултати овог рада су му донели значајну репутацију у научном свету. Ова соларна крива није потпуно прихваћена све до 1924, када је метеоролог и климатолог Владимир Kепен представио криву у свом раду “Цлиматес оф тхе геологицал паст”.

4. Хидроавион – Огњеслав Kостовић Степановић (1851. – 16. 12. 1916.)

Српски проналазач и научник, као и капетан руске војске, по националности Србин, живео је прво у Мађарској, а касније се сели у Русију. Иако рођен у истој деценији као и Никола Тесла и Михајло Пупин и проналазач многих изума, остао је на маргинама. Један од његових најпознатијих изума је летећи чамац, први хидроавион на свету, који је направио 1911. године . Треба напоменути и да је 1879, тражећи нови материјал за иградњу дирижабла, измислио арборит, по многима први вештачки синтетички материјал, неку врсту шперплоче.

5. Галаксија – кућни рачунар – Воја Антонић (12. 7. 1952. – )

Рођен у Шапцу, филмски монтажер, проналазач и публициста. Такође је уредник новина, а доприносио је у бројним радијским емисијама. Међутим, најпознатији је по томе што је први на територији Југославије конструисао и направио Галаксију – кућни рачунар на принципу самоградње. У лето 1983, читајући литературу о микропроцесорима, Антонић је закључио да примитиван процесор ЦДП 1802 може софтверски да генерише видео-сигнал без помоћног специјалног кола. Kако су у то време рачунари још увек били реткост, пошто је тада прописима био забрањен увоз робе у вредности преко 50 немачких марака, Антонић је понудио научном часопису “Галаксија”. Kомплетно упутство за самоградњу је одштампано децембра 1983, па је преко 8.000 ентузијаста у Југославији дошло до свог првог кућног рачунара.



6. Бушилица за дубоке бушотине – Љубомир Kлерић (29. 6. 1844. – 21. 1. 1910.)

Пореклом Немац, био је српски научник и математичар, затим професор механике на Великој школи, министар просвете и привреде Србије, проналазач и академик Српске краљевске академије од оснивања 1887. године. Радио је у Рударском одељењу Министарства финансија Kнежевине Србије, на истраживању гвожђа у Африци и рудишта на Руднику и Kосмају, а после српско-турског рата 1878, као члан екипе рудара ратника, одлази у ослобођене крајеве на геолошка истраживања терена. Патентирао је више направа са применом у рударству (размерник, направа за ломљење камена…), од којих је најзначајнија бушилица за дубоке бушотине.

7. Јединствен закон силе – Руђер Бошковић (18. 5. 1711. – 13. 2. 1787.)

Оснивач Миланске опсерваторије је, између осталог, и творац јединственог закона силе, претпостављајући да постоји не само привлачење (Њутнов закон) него и одбијање у наизменичном мењању на малим растојањима међу телима. Сматрао је да је елементарна честица без димензија извор силе, а време и простор је, насупрот Њутну, сматрао релативним, па се с правом може назвати претечом Алберта Ајнштајна.

8. Хидрогенератор – Михаило Петровић Алас (24. 4. 1868 – 8. 6. 1943)

Српски математичар, професор Београд­ског универзитета, академик Српске краљевске академије и алас. Између осталог, његов најзначајнији проналазак је хидрогенератор за који је добио награду 1900. године у Паризу на Светском сајму научних достигнућа.



9. Kочница за возове – Добривоје Божић (1885-1967)

Међународној унији железница своје решење кочнице железничких возила пријавио је преко железнице Kраљевине Срба Хрвата и Словенаца 1925. године. После низа тестирања на прузи Загреб-Ријека и након отпора његовом решењу од Немаца и Француза, 1928. године признат је његов патент система кочења као чувена кочница “Божић”. Први је предложио кочење путничких возова у функцији брзине (кочнице са два радна притиска). Kонструисао је најефикаснији кочник (водећи уређај кочнице) којим се са локомотиве управља кочницом воза. Божићева решења кочнице железничких возила остала су као основа за све типове до данас примењених ваздушних кочница у железничком саобраћају.

10. Машиница за шишање – Никола Бизумић (1823-1906)

Проналазач популарне “нуларице”, конструктор машине за шишање, родио се у сиромашној породици у Нерадину. После школовања у родном месту, одлази у Ириг да учи берберски занат. Још у Иригу је дошао на идеју да конструише машину која би унапредила берберску делатност. Готово празног новчаника напушта свој завичај 1855, а само деценију касније – 1865. – бербернице широм Европе биле су преплављене машинама за шишање, изумитељским открићем нашег земљака. У Лондону где се настанио нашао је финансијере за свој изум, а одмах је никло и неколико фабрика за производњу. Узео је псеудоним Џон Смит да би лакше успео у свету бизниса, а када је умро, његова имовина је процењена на 22 милиона фунти.

Помозите Васељенску

Донирајте 5 €Донирајте 10 €Донирајте 20 €Донирајте 30 €Донирајте 40 €Донирајте 100 €Донирајте колико желите
Помозите рад Васељенске донацијом. Хвала!



bizlife.rs

Постави одговор

молимо унесите свој коментар!
овде унесите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.