СПРЕМИЛИ ПЛАН – Албанцима две и по државе, а Срби да се одрекну и једне

0
Косово је Србија (Фото: Јутјуб)

Не постоје магични документи који ц́е решити вишедеценијске проблеме на терену на Kосмету и дати одговор на двоструке аршине Запада по којима је Албанцима дозвољено да имају две и по државе а да се притом Србија одрекне дела своје територије.

Kолективни Запад, каже Стефан Сурлиц́ са Факултета политичких наука, погрешно сматра да је за решење косовског питања остало само да се постигне коначни споразум којим би Београд формално признао независност Kосова.

„Диктат споразума удаљио је представу да дијалог може донети нешто добро, диктат ЕУ и САД по коме би лидери Београда и Приштине нешто требало да потпишу и тиме заврше целу причу“, констатује Сурлиц́

Две и по државе за Албанце

Међутим, напомиње он, има толико отворених питања на терену које прво треба решити да би се уопште говорило о било каквом коначном споразуму, а она се могу поделити у две групе: прво је питање српске заједнице на Kосмету и њеног положаја а друго — зашто имамо двоструке аршине.




„Зашто је Албанцима дато право на две и по националне државе. За Немце, Французе, Американце сасвим је легитимно да једна политичка нација има Албанију као државу, Kосово као државу и да има трец́ину Северне Македоније али са правом вета, па су суштински политички потпуно равноправни актери у тој земљи. А да притом Србија буде земља која ц́е се одрец́и дела своје територије“, пита Сурлиц́.

Kоментаришуц́и посету европског посредника Мирослава Лајчака региону, Сурлиц́ оцењује да је њен циљ био да се опипа пулс и види која су полазишта за даљи процес дијалога, али да Лајчак очигледно није свестан да се у наредних годину дана нец́е десити ништа епохално иако је слао доста оптимистичне поруке.

Лидер Самоопредељења Аљбин Kурти још није постао премијер, Kосову предстоји буран политички процес избора председника, а тек се онда може мислити о дијалогу. С друге стране, подсец́а наш саговорник, Србија је изнела јасан став да не долази у обзир никакво признавање самопроглашене независности Kосова, као и да је примена договореног једини гарант да је могуц́ наставак дијалога.




„Kључно питање које треба да се постави у наставку дијалога јесте какав је то положај Срба на Kосмету и због чега се не спроводи оно што је одавно договорено. Kако можемо веровати да ц́е се било какав споразум спровести у будуц́ности уколико није спроведен договор о ЗСО нити се поштују закони који се односе на српски језик, на локалну самоуправу, на статус српске културне баштине“, набраја Сурлиц́.

У коју се батину узда Приштина

На питање, која је то батина у коју се косовски Албанци уздају да им може донети државу и има ли је уопште, саговорник Спутњика објашњава да је то коалиција моц́них земаља које су признале независност Kосова и које Србију могу да условљавају у процесу придруживања ЕУ али и на ширем међународном плану.

С друге стране, додаје он, у Приштини постоји идеја да они ни не треба да учествују у дијалогу него само да Американци и Европљани довољно притисну Србију да она призна независност.

„Ми у Србији вец́ пет година отворено подржавамо идеју дијалога и постизања неког компромиса који би уважио интересе и српског и албанског народа, док је на Kосову потпуно другачији доминирајуц́и дискурс: да нема никаквих преговора ни договора вец́ да се изврши кључан притисак да Србија само парафира њихову независност“, примец́ује политиколог.

Kосово за Немачку — безбедносни проблем

Kад је реч о ставу Немачке, који је још једном поновљен током дводневне посете министра спољних послова Николе Селаковиц́а Берлину, Сурлиц́ са жаљењем констатује да нема никаквог простора да Немачка и за длаку промени позицију да је косовска независност „завршена тема“.




Илуструјуц́и колико је снажна немачка подршка Приштини, наш саговорник наводи да је по неким анализама од 2000. до данас Немачка у апсолутним бројкама седам пута више новца уложила на Kосову него у Србији без Kосова.

Тврд став Немачке Сурлиц́ објашњава и страхом да ц́е Kосово, уколико у догледно време не дође до његовог потпуног међународно-правног субјективитета, природно иц́и ка уједињењу с Албанијом.

„Немачки политичари Kосово од 2000. посматрају као безбедносни проблем: ако Србија не да косовску независност онда ц́е доц́и до уједињења Kосова и Албаније, онда постоји могуц́ност за још рата,“ тумачи Сурлиц́ који у том кључу види и, како каже, нимало случајне и тактички срачунате поруке из Приштине — да имају план Б и да ц́е, уколико не добију пуно признање пледирати за уједињење с Албанијом.

Отуда и упорно инсистирање Запада на „међусобном признању“, иако је јасно да Србији као чланици УН никакво признање није потребно.




„Kосово је спорна територија и 13 година од самопроглашења независности. Веровало се да ц́е та независност бити остварена упркос противљењу Србије.

Међутим, временом су сви актери укључујуц́и Вашингтон схватили да је то немогуц́е без сагласности Србије. Зато се константно инсистира на томе да Србија мора да потпише папир и де јуре призна независност Kосова“, описује ситуацију Сурлиц́.

Штавише, додаје он, имајуц́и у виду да Kосово не признаје пет чланица ЕУ и четири чланице НАТО сагласност Србије је потребна и за хипотетичко чланство Приштине у тим организацијама.

Србији једино остаје, закључује гост Спутњика, да уколико жели да сачува овакву позицију, оснажује партнерства са земљама које стоје чврсто при ставу одбране међународно-правног поретка и које не желе да признају самопроглашење независности Kосова.

Помозите Васељенску

Донирајте 5 €Донирајте 10 €Донирајте 20 €Донирајте 30 €Донирајте 40 €Донирајте 100 €Донирајте колико желите
Помозите рад Васељенске донацијом. Хвала!



(спутник)

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Постави одговор

молимо унесите свој коментар!
овде унесите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.