Сећање на егзодус сарајевских Срба

Немало након што је 1995, после три и по године рата, потписан Дејтонски мировни споразум, којим су сарајевске општине дотад насељене Србима припале Федерацији БиХ, уследило је масовно исељавање српског народа са тог простора, које се четврт века касније описује као егзодус епских размера.

Како се подсећа поводом данашњег обележавања овог страдања, који је Влада РС прогласила догађајем од републичког значаја, сарајевски Срби су у првим месецима мира напуштали места која су у три претходне године рата успешно одолевала офанзивама муслиманско-хрватске војске. Обележавање егзодуса сарајевских Срба одржаће се данас на Сокоцу.

У фебруарском и мартовском погрому, десетине хиљада Срба, који су цео рат опстали у Вогошћи, Илиџи, Хаџићима, Грбавици, Илијашу и другим сарајевским општинама, одлазиле су у непрегледним колонама, носећи крстаче и ископане ковчеге својих мртвих.

„Шест општина Српског Сарајева у целини је припало Федерацији БиХ, док је пет општина подељено између Српске и ФБиХ. Више од 120.000 Срба напустилo je своје куће и станове”, наводе у Министарству рада и борачко-инвалидске заштите РС и подсећају да је исељавање почело у децембру 1995, а да је масован егзодус покренут 17. фебруара 1996, на православни празник Задушнице, те да је трајао до 16. марта. „Срби су тридесетих година минулог века били већина у Сарајеву, као и у Бихаћу. Преживели су Турке, Немце, Аустроугаре и НДХ, али од протеклог рата их нема на просторима где су живели вековима”, рекао је новинарима Душко Милуновић, министар за борачка питања.

Како неретко подсећају добро упознати с ратним збивањима у Сарајеву, годинама се обележава егзодус десетина хиљада Срба који су избегли у првим месецима након склапања мира, али на данима сећања недостају десетине хиљада оних који су тај град били принуђени да напусте за време трогодишњих сукоба. Неколико хиљада Срба убијено је за време рата у Сарајеву.

Како је пре неки дан изјавио председник Комисије за истраживање страдања Срба у Сарајеву између 1991. и 1995. године Рафаел Израели, ова независна комисија једногласно је утврдила да је српском народу у БиХ учињена велика неправда, те је сачинила извештај како би се свету показала истина о српским страдањима. Он је навео да је најтужнији део извештаја комисије закључак да је српска хришћанска заједница у делу Сарајева под муслиманском контролом потпуно уништена и да је тај процес праћен дехуманизацијом те заједнице и порицањем правде за жртве и њихове породице.

„Супротно имиџу у којем се стално говорило о ужасима које су Срби из Бањалуке чинили над Сарајевом, а што је делимично тачно, најтужније је то што су муслимани остали у Сарајеву и наставили да обнављају и граде тај град, док је српско становништво Сарајева у потпуности било присиљено да напусти град или су их на хиљаде убили Хрвати и муслимани”, рекао је Израели.

Он је констатовао да се може рећи да је Сарајево, као највећи град у којем су за време Тита три највеће заједнице у Југославији живеле у миру, постало град очишћен од Срба.

„Пре него што су изашли из града, претрпели су огромна страдања, убиства, мучења, силовања, и те трауме које су и данас присутне говоре да је то сага која није добро завршена”, рекао је Израели. Како подсећају хроничари збивања, почело је 1992, масовном сменом Срба са свих руководећих функција у предузећима, банкама, на клиникама, факултетима, а наставило се привођењима, претресањима, приватним затворима, батинањем, отимањем станова, пљачком, истеривањем из редова за воду и хлеб. „Са проблемима се неколико хиљада преосталих Срба који живе у Сарајеву сусреће и данас – код запошљавања, тамо су Срби практично грађани другог реда, Срба у установама и администрацији нема. Постоји низ проблема имовинскоправне природе за које нико не хаје, имовина сарајевских Срба се отима”, кажу у удружењу српских повратника.

[table id=1 /]

Младен Кременовић / Политика

БОНУС ВИДЕО: