Кијев, под утицајем САД, поново минира Минске споразуме

Одбијање Украјине да пошаље делегацију на преговоре у Минск по завршетку карантина због „непријатељске реторике“ Белорусије, која је наводно „под утицајем“ Русије, говори о поновним покушајима Кијева да „минира“ Минске споразуме, изузетно важне за регулисање кризе у Донбасу.

Коментаришући изјаву министра за питања привремено окупираних територија Украјине Алексеја Резникова, који је рекао да Кијев неће слати чланове своје делегације у Минск ради учешћа у Трилатералној контакт-групи о Донбасу због тога што је „Белорусија под утицајем Русије“ и зато што Украјина „нема поверења у ту земљу“, руски експерти сматрају да Кијев на тај начин покушава да се повуче из Минских договора.

Украјина такву реторику против Минска користи од почетка априла, након што је шеф украјинске делегације у Контакт групи за Донбас Леонид Кравчук Белорусију назвао „слугом“ Русије, а Украјину њеним „непријатељем“.

Поводом одбијања украјинске делегације да преговара у Минску, Кравчук је рекао да Минск не одговара украјинским властима као место за преговоре о Донбасу због чињенице да званични Кијев Белорусију не сматра неутралном земљом и зато што је незадовољан непријатељском реториком белоруских власти о Украјини.

Таква позиција Кијева је инструмент притиска, сматра Руслан Бортник, политолог и директор Украјинског института политичке анализе.

„Ово је притисак на Русију и Белорусију, а такође и покушај преиспитивања формата преговора, промене места одржавања. Истовремено се може поставити питање и у вези са учесницима преговора и темама за дискусију. Односно, ово је украјинска стратегија која предвиђа трансформацију преговарачке платформе у Минску и минских споразума у ​​целини“, каже Бортник за Спутњик.

Украјина под утицајем Запада

Бортник објашњава да је Кијеву важно да се реши Минског формата или да га некако трансформише, зато што реализација Минских споразума предвиђа стварање у Украјини федеративних или чак конфедеративних субјеката у оквиру оних области које нису под контролом Кијева.

„То јест, у оквиру државе ће се створити федерални или конфедерални ентитет Доњецке и Луганске области. Исти модел може бити привлачан другим регионима и тога се Кијев плаши. Упркос потписаном Минском споразуму, Украјинци нису спремни да тај модел данас примене у Украјини, плаше се реакције радикалног дела друштва. Ово је кључни проблем“, објашњава експерт.

Изношење неразумних услова да се преговори из Минска „преселе“ у неки други град и државу, као и ометање преговора из било ког разлога подстичу „западни партнери“, сматрају руски аналитичари.

„Украјина се саветује са САД, које утичу на многе одлуке у области безбедности, јер су данас један од кључних војних партнера Украјине“, додао је Бортник.

Могућа ескалација сукоба у Донбасу

Експерти напомињу да су мински преговори већ шест година сасвим задовољавајућа платформа за стране које учествују у њима и да пропаст таквих преговора, по правилу, доводи до избијања рата.

На питање какве је перспектива Минског формата и тог споразума, и каква се ситуација може очекивати у Украјини у наредном периоду, Бортник упозорава да је могућа ексалација сукоба.

„Видимо да Украјинци желе да уз војну претњу изађу из минског ћорсокака, из блокираног политичког процеса или путем нове ескалације. Подсетићу да су први и други Мински договори су били последица војне ескалације. Такође, у оптицају је још једна варијанта – одбацивање тог преговарачког формата и формирање новог модела преговора, било да су то будимпештански, хелсиншки или бечки формат. За сада се ситуација постепено развија према погоршању конфликта, ка ескалацији сукоба, уз малу, али постојећу претњу ширења на друге регионе“, закључио је експерт.

Подсетимо, ситуација у Донбасу заоштрила се крајем фебруара. У региону се практично сваки дан бележи размена ватре, уз употребу минобацача и бацача граната. Стране се међусобно оптужују за погоршање ситуације, а председник Украјине Владимир Зеленски данас је стигао у Донбас, где обилази положаје украјинске војске.

Оливера Икодиновић / Спутњик