Гамбит из Лавова

На верској мапи Украјине можда ће се појавити нова „жаришта“. Линија сукоба неће тећи само између Православне Цркве Украјине и украјинских националиста с једне стране, и Украјинске Православне Цркве (Московског Патријархата) с друге стране, већ између Римокатоличке цркве у Украјини и тих истих националистичких покрета, а у спор ће се неспорно укључити и Украјинска Гркокатоличка Црква. Иначе, УПЦ Московског Патријархата сматра да је Православна Црква Украјине неканонска, иако је подржана од стране Васељенског Патријарха Вартоломеја I.

Како јављају поједини украјински медији лидер Десног сектора у Лавову Тарас Бобанич и лидер Нацкорпуса Степан Вињар недавно су имали сусрет са лавовским митрополитом латинског обреда Мечиславом Мокшицким. Изнели су захтев да се њему потчињени свештенослужитељи укључе у пропагандни рад међу католичком паством. Циљ тога био би стварање негативне слике о Украјинској Православној Цркви Московског Патријархата у региону. У случају одбијања, Мокшицком је припрећено да ће католички поседи имати озбиљне проблеме.

Званично Римокатоличка Црква контакт ове врсте не признаје: прес-секретар Лавовске архидијецезе о. Андреј Легович рекао је за медије да „сличних контаката није било међу нама“. Међутим, имајући у виду сложену предисторију односа римокатоличких прелата и украјинских националиста тешко је у то поверовати.

Алексеј Смирнов, стручњак за религиозна питања каже:„Мокшицки је већ имао неколико конфликтних ситуација са националним радикалима, али и са представницима гркокатолика.“
Сам Мокшицки је на конференцији у пољском граду Лублину посвећеној ситуацији РКЦ и Пољацима у Украјини рекао да „…тај национализам, који се дешава у Украјини, а посебно у Гркокаталичкој цркви, компликује нашу слободу, јер се пречесто говори — то је пољска црква — потребно је ограничавати је и ометати је“.

Јуриј Бојко, клирик УГКЦ оптужио је Мокшицког својевремено да његово ближе окружење има антиукрајинска осећања, те да сарађују са „бившим совјетским структурама КГБ“.

Конфликт је заправо око имовине, између осталог, јер римокатолици трaже да гркотолици врате њима одређене храмове, које су по њима узурпирали, међу њима и Сретењски храм у самом Лавову. Мокшицки је на католичком радију рекао да гркокатоличко руководство „покушава да то оправда одлукама власти“. С друге стране, Мокшицког оптужују да спроводи „пољски пројекат“ у Украјини. На неки начин, реч је о пат-позицији.

Иначе, Степан Вињар је ветеран, учесник догађаја (мајдана) и 2004. и 2014. године, активиста познат широм уУкрајине, док је и Тарас Бобанич, до 2013. угледни правник, који је потом као ново лице Десног сектора учествовао у блокади Крима, да би узео и учешће у маршу посвећеном дивизији СС „Галичина“.

Што се тиче тумачења саме ове вести, постоје две школе мишљења.
Прва је да је реч о маневру притиска одређених украјинских кругова на Ватикан да се Мокшицки смени са катедре у Лавову. Процењено је да Римокатоличка црква има превише благонаклон однос према УПЦ (недавно је био и пример хуманитарне мисије за Донбас), па се показује незадовољство украјинских радикала.

Друга верзија је још занимљивија. То је идеја да се Ватикан укључи у преговоре. Украјински председник Владимир Зеленски је још у фебруару 2020. позвао Папу да посети Украјину, али званичног одговора на то из Ватикана још увек нема. У интервју италијанском листу La Repubblica председник је назвао Ватикан „идеалним местом“ за дијалог са Владимиром Путином о свету. Реакција Ватикана је такође симптоматична – префект Конгрегације за питања Оријенталних цркава, кардинал Леонардо Сандри одговорио је да његовој институцији „ништа није познато“ о таквој врсти евентуалног сусрета.

Да ли је у питању стварни конфликт унијата и римокатолика (при чему и једни и други признају папу, за разлику од православних) или је у питању још једно „латинско лукавство“ показаће месеци пред нама…

Пише: Горан Игић / Васељенска

[table id=1 /]