ЕУ ће решење за нови талас избеглица тражити далеко од својих граница

У случају додатног таласа избеглица из Авганистана због најновијих ратних дејстава, Европска унија која до сада није могла да нађе јединствен став о том проблему, решење ће тражити далеко од својих граница, у земљама које окружују Авганистан.

Следећи логику Америке, чија војска напушта Авганистан, то питање ће покушати да реши новцем, мишљења је научни сарадник Института за европске студије, др Александар Гајић.

У тренутку када су међународне снаге предвођене америчким трупама кренуле да се повлаче из тамошњег дводеценијског рата, што би требало да буде окончано до 31. августа, талибани су то искористили за превласт на терену. По тврдњама њиховог званичника Шахабудина Делаварсаида, под своју контролу су ставили 85 одсто авганистанске територије.

За нове избеглице решење далеко од ЕУ
Иако је председник САД Џо Бајден уверавао администрацију шефа авганистанске државе Ашрафа Ганија да ће америчке снаге бити уз званични Кабул упркос њиховом повлачењу, у међународној заједници већ расте забринутост због дешавања на терену.

Хиљаде људи на северу земље у провинцији Кундуз је већ расељено, јер су под налетима талибана морали преко ноћи да напусте куће. У кампу за расељене особе се, према подацима авганистанског министарства за избеглице, већ налази 6000 породица. Други извори истичу да је број већи. Тешке борбе се настављају у Кундузу на грануци са Таџикистаном, па се процењује да је мало наде да ће се расељене породице вратити нормалном животу.

Да ли то значи нови талас избеглица на простору Балкана и пред вратима Европске уније.

ЕУ без решења за избеглице на својој граници

Гајић за Спутњик подсећа да је Европска унија управо на мигрантском питању још од првог таласа избеглица, пре шест година, показала све слабости због немогућности договора да тај проблем решавају на принципијелан и адекватан начин.

Неке чланице су, тако, биле спремне да прихвате избеглице и то онај образованији слој који им је потребан ради интеграције у своју привреду, док је код других постојала интенција да се по квотама распоређују избеглице по земљама ЕУ. А видели смо и да један број земаља није желео да у оквиру квота прими контигент избеглица.

Генерално решење никада није нађено, а поготово то неће бити могуће сада, у ситуацији када западна војна коалицији са повлачењем из Авганистана трпи неуспех, сматра Гајић.

Парама ће куповати мир у кући

С друге стране, велики број људи у Авганистану, који је био веран администрацији која је колаборирала са западним силама, којој прете талибани, од западних сила панично очекују да их евакуишу.

„Видели смо, међутим, да Американци немају намеру као што су радили у време повлачења из Јужног Вијетнама да ту администрацију и те људе који се плаше за своју безбедност од надолазећих снага које продиру и заузмају територију сачувају од талибана и да их преузму. Напротив. Амерички правац је да преговарају са постстовјетским земљама које се граниче са Авганистаном, пре свега са Таџикистаном, Киргизијом, Узбекистаном, да они приме избеглице“, напомиње Гајић.

Америка би им, како објашњава, заузврат, дала неку новчану накнаду за пријем избеглица на своју територију.

„Може да се очекује да ће на сличан начин да резоније и ЕУ односно неке од њених челних институција, пре свега Европска комисија. Заузеће генерални став да се преговара са земљама које окружују Авганистан, па да ЕУ да неку новчану помоћ тим земљама ако се оне обавежу да прихвате тај број избвеглица. Мислим да у том правцу треба гледати понашање ЕУ прем новој избегличкој кризи која нараста у Авгабистану“, каже наш саговорник.

Мира Канкараш Тркља / Спутњик

[table id=1 /]