Ракова обратница – дефиниција умјетника
Хенри Милер
Следи најјачи почетак књиге икада, наравно после Велсовог Рата светова. Почетак те књиге искористио сам за свој почетак романа (и трилогије) Агарта. Почетак Ракове обратнице нисам директно цитирао, али ми је био инспирација за своју антибиографију (како рече другар) Папа, то је масон. Просто пожелех да напишем нешто тако, из муда. Инспирисао ме је и Буковски, радник поште, наравно.
У овом одломку ипак нема ништа од онога по чему је Обратница позната, погађате чега… Не, ово је манифест, па пређимо најзад на њега.
Живим у вили Боргезе. Нигде нема ни мрвице прљавштине, ниједна столица није помакнута са свог места. Овде смо потпуно сами и мртви смо.
Синоћ је Борис открио да је вашљив. Морао сам му обријати пазухе, али чак ни тада свраб није престао. Како се човек може овашљивити на овако лепом месту? Али није важно. Не бисмо се никада тако интимно упознали, Борис и ја, да није било тих вашију.
Борис ми је управо изложио резиме својих погледа. Он је пророк времена. Време ће и даље бити лоше, каже он. Биће више несрећа, више смрти, више очаја. Ни најмањег знака да ће доћи до промене. Рак времена нас постепено изједа. Наши су се хероји поубијали, или се убијају. Херој, према томе, није време, него безвременост. Ми морамо кренути укорак, стројевим кораком, према тамници смрти. Нема бега. Време се неће променити.
Јесен је моје друге године у Паризу. Послали су ме овамо због неког разлога, који још увек нисам у стању да схватим.
Немам новца, немам прихода, немам наде. Ја сам најсрећнији човек на свету. Пре годину дана, пре шест месеци, мислио сам да сам уметник. Више то не мислим, с а д ј е с а м. Све што је литература, отпало је од мене. Нема више књига које треба написати. Богу хвала.
[table id=1 /]
За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.
