Весна Веизовић: Муамер од „Санџака“

Поводом изненадне смрти Муамера Зукорлића (врло вероватно од вакцине, будући да је на сва уста хвалио исту) и потпуно ирационалних хвалоспева о његовој заоставштини реобјављујемо чланак првобитно објављен 2012. у току изборне кампање, где се јасно види да нити је Зукорлић био какав интелектуалац, нити српски политичар, већ један обичан великобошњачки криминалац и муслиман.

„Паметан, леп, школован, радисан, млад, згодан, елоквентан, са харизмом, културан, лепог васпитања, прецизан, просвештен, бритак на језику, мек у души, снажне физичке грађе, полиглота, хуманиста, отац, бабо, муж, брат, син, зет, професор, вакиф, муфтија санџачки.., Муамер еф. Зукорлић“.

„Да ли је Србија спремна, да у доба највеће прекретнице у својој историји након одласка Османлија, изабере оно што најбоље има на престојећим изорима… а то је Муамер еф. Зукорлић“?!

Наслов ових надасве малоумних и контраверзних речи у виду хвалоспева муфтији Зукорлићу је – „Муфтија Зукорлић – Председник Србије“. Поред кратке биографије где се спомињу само основни подаци о њему, број бошњачке деце која спашавају Србију беле куге и полигамије, хвалоспев се завршава следећим питањем: „Србија је на прекретници… кандидати за председника су „жгоље“ у боксерском жаргону, благо речено, а реал: велике дилеје, бивши четници, националфашисти, дементне особе, трагикомичари“… итд“. Ако може Америка имати Барака оСаму, може и Србија Муамера…а и ред би био да лепог Боту наследи лепши Муамер, да се не наљуте оне рибе из Холивуда и Џ. Клуни.“

Да цела ситуација буде још занимљивија ова „колумна“ неписменог фанатика се нашла управо на хрватском порталу братства и јединства муслиманских и католичко-усташких „добронамерника“ где се расправа повела у потпуно неочекиваном смеру. Једине присталице ове невероватне идеје су били искључиво Хрвати, док Бошњаци отворено показују негодовање и незадовољство радом Муфтије Зукорлића. При том више пута не само на овом хр. Порталу већ и на санџачким и бошњачким сајтовима, понављају да Зукорлић има присталица само међу својом бројном фамилијом која заједно са њим ради искључиво на свом сопственом богаћењу и искорићавању бошњачког народа у сврхе своје изборне кампање.

Међутим поред бројних сазнања да Зукорлић заиста нема онолику подршку колико жели да је прикаже јавном мњењу, одакле онда толика медијска пажња која му се поклања и како је од оног маргиналца чије речи нису имале готово никакву тежину, постао врло утицајна особа у српском политичком животу? Односно како је Србија остала без Рашке и добила Санџак који прети да крене путем Косова и Метохије?

Истичући у недавном интервјуу на B-92 да се Србији не може дати република коју је издејствовала у геноцидном рату, а Санџаку одузети независност, која му историјски припада, Зукорлић је своју изборну кампању, у којој наводно он не учествује, почео са отвореним говором мржње против државе у којој живи и која му омогућује да на легалан начин представља своје сепаратистичке ставове и врши дискриминицају према већинском српском народу у Рашкој области.

Такође један од његових скоријих фејсбук обраћања својим следбеницима за дан државности Србије, на Сретење, је у најмању руку разлог да се било који други Србин оптужи за велеиздају. Зукорлић је злоупотребио историју и свесно помешао бабе и жабе, наравно у своју корист, где су по његови речима жртве били османлије а Срби на челу са Карађорђем злочинци који отимају Турску земљу Србију. Захтевајући при том од својих присталица да никад не забораве те злочине које је Српски народ починио над Турцима протерујући их са тих простора. Такође стављајући до знања да је Србија историјско легло Турака и на индиректан начин позивајући Бошњаке да те земље треба ослободити. И овај пут без последица. Ова власт је изгледа заузета у својим „великим“ пословима око евроинтеграција да Зукорлићу оставља слободан, и медијски и политички простор, за своје антисрпске кампање, при чему актуелни српски властодршци срамно окрећу главу.

Самим тим долазимо до јединог логичног закључка да је највероватније и Зукорлићев начин промоције исламизма и сепаратизма зправо само још један од услова за улазак у ЕУ. Собзиром да смо сада добили статус кандидата, и да треба испунити још пуно услова који су стигли, сво то окретање главе у страну и од Зукорлића, Алабанаца са југа Србије односно из Прешевске долине, који су у своју кампању кренули са идејом о великој Албанији и уједињењем са Косовом, затим и мађарским сепаратизмом који је све екстремнији на северу Србије, јесу накнадни услови . Где ће страни плаћеници обавити свој посао а наша „недужна јадна“ власт једноставно неће моћи да стигне на све стране.

А затим када се узме у обзир јако мали број присталица Зукорлићеве странке и шовинистичких ставова које он затупа, али и поред тога огромни медијски простор који му је дат, и сазнања да је већина медија режимског карактера, то значи да је званичана власт, по налогу својих западних пријатеља, та која даје (вољно или не није најбитније) подршку самопрокланованом лидеру Муслимана.

Још само један од показатеља опадања рејтинга Муфтије јесу и његови наводи о покушају атентата на њега, по угледу на већину српских политичара који мисле да своју вредност дижу причама о којекаквим атентатима који се припремају за њих, Зукорлић је кренуо истим путем. Да ствар буде ако је могуће још више трагикомична, Зукорлић себе и бошњачку заједницу поистовећује и представља као јединствене жртве, обесправљене мањине у Србији. Апсурдом којим се данас све изврће у корист мањина није заобишао ни контраверзни муфтија.

Радикални ектремизам Муфтије Зукорлића није нашао одобравање ни међу његовим сународницима, па се су се против њега дигле и санџачке хоџе. Оптужујући га за профитерство, непотизам и самовољно трошење пара. Поред изнетог списка какве све некретнине у свом поседу има један хоџа, где се измеђи осталог помињу многобројни угоститељски објекти, ресторани и хотели у више места у Србији и у Босни и Херцеговини, затим компаније у Аустрији и Уједињеним Арапским Емиратима, имами га оптужују и за присвајање исламске заједнице претварајући је у породични бизнис.

Поред бројних поменутих компанија посебно се истиче и агенција за физичко техничку заштиту „Берк“ чији је власник Мухамед Зукорлић, рођени брат Муфтије Зукорлића, која је по наводима упућених заправо место где се окупља и наоружава паравојна јединица бошњачких ектремиста. Између осталог постојање агенције и све већи број неформално запослених муфтија правда и измишљеним покушајима атентата на себе. Држава и у овом случају не предузима апсолутно ништа. И поред тога што је недавни напад на америчку амбасаду почињен од једног исламског ектремисте из Новог Пазара Мевлида Јашаревића. Значи да је држава Србија добро упозната са могућношћу да Муфтија прави неку нову „ОВК“, односно у овом случају ослободилачку војску Санџака, и даје му простор и одрешене руке за такво деловање. Поред бројних политичара и из Србије и БиХ и генерални секретар Санџачке Демократске Партије Мирсад Јусуфовић на причу о томе да, како многи истичу, Зукорлић има своју приватну паравојску, гледа као на општепознату.

„То је посао државе да процени и да предузме одговарајуће мере. Пошто држава не чини ништа на том плану, онда постаје јасно на чијој су страни појединци из одређених државних институција”, казао је Јусуфовић.

Овог човека коме је главно занимање Муслиман, не треба схватити ни мало наивно. Ипак ова власт га штити као угрожену врсту и поред свакодневних позива на обрачуне и коначне битке између Србије и Турске, распиривање мржње између народа у државама где су стабилност и мир већ вековима на стакленим ногама. Његово упозорење да ће у покушају некон атентата Санџак добити своју аутономију а да ниједан Србин неће смети да стане на тло Рашке наредних 50 година, јесте порука и целом српском народу да види какву змију крију у грудима београдски политичари и колико је већ велики утицај Турске на овим просторима.

Весна Веизовић / Васељенска

[table id=1 /]