Арапи заинтересовани за српске бање

Инвеститори из Уједињених Арапских Емирата изразили су велико интересовање и за њих је врло атрактиван потенцијал природних лечилишта Србије која постају све популарнија у свету, изјавила је за „Политику” Татјана Матић, министар трговине туризма и телекомуникација. А током прве инвестиционе конференције одржане у Павиљону Србија, у оквиру Светске изложбе „Експо 2020. Дубаи”, овим инвеститорима је, додаје, представљено 29 бања и 19 климатских места.

– Даљи развој наших бања и њихова модернизација у савремене спа и велнес центре допринеће остваривању потреба и потенцијала локалног становништва, снажном подстицају сектору туризма и угоститељства, као и укупној економији Србије. Верујем да ћемо, захваљујући домаћим или страним инвеститорима, у годинама које долазе моћи да се похвалимо природним лечилиштима са највишим светским стандардом услуге – рекла је Матићева.

Познато је да су бање у Србији велики потенцијал домаћег туризма, јер наша земља обилује изворима минералне, топле и хладне воде. Имамо око хиљаду изворишта и на њима 50 бања од којих је већина смештена у потпуно природном окружењу. Међутим, шта је то што би инвеститоре из УАЕ могло да интересује и о којим улагањима је реч за сада се само разговара.

Разлози што се не улаже више у поједине бање јесте то што је приватизација изостала у великом делу, али и недефинисана власничка трансформација. Са друге стране поставља се питање колико је прихватљиво да страни инвеститори буду у поседу извора и вода, јер је реч о природним ресурсима

Из најпосећеније Врњачке Бање наводе да су здрав капитал и нови гости увек добро дошли.

– Било би добро да се те инвестиције реализују, јер бисмо могли да очекујемо и платежне госте који нам недостају. Ако би инвеститори из УАЕ били заинтересовани за Врњачку Бању постоји доста развојних пројеката који би могли да се реализују, на Гочу, али и у самој бањи – каже за наш лист Иван Трифуновић, председник Туристичке организације Врњачке Бање.

Упитан да ли је боље да у српски бањски туризам улажу домаће компаније, он одговара да јесте, али да домаћих инвеститора нема, а држава не може да обезбеди толико новца колико је потребно да се развија овај део српског туризма. И остали саговорници „Политике” који се баве туризмом напомињу да је међу домаћим компанијама све мање заинтересованих улагача.

Они упозоравају да је велики проблем и разлог за такву ситуацију и што је приватизација бања изостала у великом делу, између осталог и недефинисана власничка трансформација. Са друге стране поставља се питање колико је прихватљиво да страни инвеститори буду у поседу извора и вода, јер је реч о природним ресурсима.

– Било би најбоље да се улаже у оне бање које слабо раде и које се налазе у неразвијеним деловима Србије. Међутим, тешко је поверовати да би инвеститори из УАЕ прихватили такве понуде, будући да је реч о пробирљивим купцима који на сличан начин улажу новац у највећим европским бањским центрима. То подразумева пре свега одличне саобраћајне везе и могућност брзог трансфера од аеродрома до хотела – наводе наши саговорници и додају да је тешко наћи овакав потенцијал у срцу Европе. Србија је атрактивна по броју извора и одличним ресурсима, али има доста бања које су на атрактивним локацијама, али не раде. Било би добро да се неко за њих заинтересује и да имамо гринфилд инвестиције, али је тешко поверовати да ће тако изгледати улагања страних инвеститора.

– Сигуран сам да би Арапе више интересовао Златибор или неки други туристички центар – каже наш саговорник.

И у Удружењу бања Србије сматрају да би требало приватизовати здравствене установе у бањама, као и специјалне болнице које имају проблеме у пословању, док оне које добро раде не би требало дирати.

– Већина успешно послује, зато сматрамо да би требало размишљати о инвестицијама у неразвијене делове Србије. Уколико морају да се приватизују, држава би требало да задржи власништво у 51 одсто капитала у бањама – напомиње Владан Вешковић, генерални секретар Удружења бања Србије.

Додаје да би било најбоље да странци улажу у пратеће садржаје као што су велнес и спа, као и да је врло важно задржати медицинске услуге у свим бањама.

У боље бање би требало инвестирати док би било пожељно да продамо оне које се боре да опстану, а таквих је око 20 одсто, наводи он.

Како кажу у овом удружењу, здравствени туризам може да буде стратешки производ Србије, али само уколико га држава препозна и постави на место које заслужује.

[table id=1 /]

Политика