Струју увозимо због велике потрошње и ниских резерви у хидроцентралама?

Да ли ће Електропривреда Србије, након завршетка ремонта блока Б1 у Термоелектрани „Никола Тесла“ у Обреновцу, почети да производи довољне количине струје, како она не би морала да се увози као што је тренутно случај, зависи од тога колико ће зима бити хладна али и од резерви електричне произведених у хидроелектранама.

Када је реч о другом услову треба нагласити да су резерве у хидроелектранама најниже у протеклих пет година и знатно испод нивоа из истог периода прошле године.

Судећи по томе, тешко је поверовати да ће увоз струје бити избегнут, односно да ЕПС неће трошити новац на набавку у иностранству током зимске сезоне када је она знатно скупља.

– Блок Б1 је реконструисан и након тога је пуштен у пробни рад. Видећемо у наредном периоду шта ће се дешавати. Све зависи од тога каква ће бити зима, односно колико ће се струје трошити у том периоду. Да ли ће бити довољно без увоза зависи и од тога какве су резерве направљене у хидропотенцијалима. Тренутне резерве су веома ниске. Примера ради, прошле године је произведено 200 хиљада мегават-сати струје више него што је то случај ове. Разлог је управо ремонт који се одвијао у Термоелектрани „Никола Тесла“ – каже за Данас енергетски консултант Ненад Јовановић.

Наш саговорник додаје да се током зимског периода може очекивати да, сходно томе што је блок Б1 ревитализован, ТЕНТ производи довољно струје, чак да је буде и за извоз. Међутим, истиче Јовановић, у овом тренутку се не може предвидети колики ће бити увоз а колики извоз јер то првенствено зависи од потрошње струје у наредна три месеца.

Извор Данаса из Термоелектрани „Никола Тесла“, који је желео да остане анониман, каже да је Б1 пуштен у пробни рад у трајању од сат времена након чега је опет искључен.

– Блок Б1 је само испробан и при томе није био ни прикључен на мрежу, односно није производио електричну енергију. Допремљеног угља за производњу струје у електрани има довољно. Међутим, проблем је у томе што је његова калоричност 40 одсто од потребне. Калоричност утиче на квалитет угља у процесу производње струје. Ако је он слабијег квалитета биће произведено мање струје. Такође, да би се надокнадила калоричност угља користи се мазут за чију куповину ЕПС мора да издваја значајна средства. Тако се стварају непотребни трошкови. Кривац за такву ситуацију је неспособно пословодство ЕПС-а које поставља нестручне кадрове да руководе Рударским басеном „Колубара“. Последица тога су недовољне количине квалитетног угља, трошкови за набавку мазута и мање произведене струје – објашњава наш саговорник.

Након ревитализације, блок Б1 има снагу од 670 мегавата, што је за 20 мегавата више него пре модернизације, а додатно му је продужен радни век и повећана ефикасност. Вредност инвестиције је била 90 милиона евра. Највећи удео од 70 милиона евра има ремонт котловског постројења, а 70 одсто тог посла урадиле су српске металске и котларске фирме. Уградњом система за редукцију азотних оксида смањиће се емисија азотних оксида испод 200 милиграма по кубном метру.

Подсећања ради, Зорана Михајловић, министарка рударства и енергетике изјавила је у октобру да је због кашњења са почетком радова на ревитализацији блока Б1 у ТЕНТ-у, Електропривреда Србије принуђена да увози 10 одсто струје из иностранства коју плаћа по високим ценама.

ЕПС: Обезбеђујемо стабилно снабдевање

У Електропривреди Србије за Данас кажу да су после завршене ревитализација блока Б1 у Термоелектрани „Никола Тесла“, сви термоблокови ТЕНТ на мрежи. „Увоз или извоз електричне енергије зависи од производње у термоелектранама, хидроелектранама и ветропарковима који су пуштени у рад.

Исто тако увоз или извоз струје зависи и од потрошње која увек расте у зимским месецима јер се велики број купаца греје на струју. У зависности од баланса потрошње и производње, одређује се да ли је потребан увоз или извоз или ни једно ни друго. ЕПС увек обезбеђује стабилно снабдевање свих купаца и домаћинстава и привреде“, наводе у ЕПС-у.

[table id=1 /]

Данас