Закон о експропријацији је испуњење УН Агенде 2030

Посланици окупиране Скупштине Србије усвојили су 26. новембра измене и допуне Закона о експропријацији, чије је повлачење тражено претходних дана од стране дела јавности, што је и био повод за протесте грађана. Преостаје да председник Србије (окупациони намесник) потпише закон, који је још један корак у правцу одузимања слободе и контроле становништва под будним оком Великог брата.

Закон о експропријацији није неочекиван, иако медији не говоре о томе. Пре или касније био би на дневном реду Скуштине Србије, јер произилази из циљева одрживог развоја (ЦОР) Агенде 2030, који су званично ступили на снагу 1. јануара 2016. након усвајања резолуције на УН самиту од 25. до 27. септембра 2015. године. Реч је о глобалној развојној агенди за период након 2015, где се од држава потписница (међу њима је и Србија) очекује да у наредних 15 година „мобилишу“ све ресурсе како би, по шифрованим закључцима УН резолуције, искоренили сиромаштво, борили се против неједнакости и нашли одговоре на климатске промене.

„Трансформација нашег света“ (други назив за Агенду 2030) сматра се за „нову универзалну агенду“ за човечанство, алтруистички план који ће бити наметнут будућим генерацијама. Реалност је, међутим, да ће УН Агенда 2030 одузети појединцима сваку слободу кроз наметнуте мандате. УН није отворено за проглашавање новог светског поретка, већ се позива на „одрживи развој“, јер тај термин звучи далеко мање претеће.

Документ УН Агенде 2030 предвиђа преузимања власти свих држава широм планете од стране светске владе. Мајк Адамс у свом чланку „Програм УН 2030“ каже да је план УН-а нацрт глобалног поробљавања човечанства под чизмом корпоративних интереса. Адамс даље наводи: „Циљеви овог документа нису ништа друго до кодне речи за фашистичку агенду корпоративне владе која ће увући човечанство у разорни циклус сиромаштва, обогаћујући најмоћније светске глобалистичке корпорације.

Нигде у документу УН-а није написано да је „постизање људске слободе“ један од њених циљева, нити се објашњава како те циљеве треба достићи. Уместо тога, 17 тачака дневног реда УН-а треба да се остваре централизованом владином контролом и тоталитарним мандатима.

Агенда 2030 поништава „Универзалну декларација о људским правима“ из 1948. године и потпуно укида појединцима право на самоодбрану, право на медицински избор и право на родитељску контролу над сопственом децом.

Др Михаел Грандт, познати немачки и светски публициста и аутор више бестселер књига, у најновијој књизи „Пажња, експропријација!“ описује различите могућности експропријације које су у надлежности државних органа, када су их користили у прошлости и како би могли да се носе са њима у будућности. Аутор је саставио листу од 41 опције које се могу искористити у прерасподели имовине након короне, економске и финансијске кризе како би се отплатили огромни дугови.

На пример, како се може изгубити имовина и без директне експропријације, да се могу експроприсати чак и станарска права, да се могу се експроприсати и читави привредни сектори. Како чак можемо бити приморани да градимо на својој земљи под претњом новчане казне, а и зашто је „експропријација” наших животних осигурања могућа у сваком тренутку.

Грандт даље појашњава на примеру Немачке (агенда зла је глобална) какве везе имају војни доприноси и порез на камате на кућу са тренутном коронавирус ситуацијом, зашто је закон о реструктурирању и ликвидацији најважнији финансијски закон последњих деценија, зашто се о томе углавном ћути и шта то конкретно значи за грађане.

Укидањем готовинског новца и увођењем електронског плаћања, људи ће постати потпуни робови дубоке државе. Неће бити власници свог капитала и имовине, моћи ће да располажу с њим само ако су „узорни“ грађани новог ресетованог света. Бодовни социјални рејтинг, попут оног у Кини, одређиваће да ли смо грађани првог или другог реда, да ли ће нам се одузети и оно мало слободе што имамо, имовина… Извршни председник Светског економског форума Клаус Шваб, експонент светске владе, запретио је целој планети речима: „Нећете ништа поседовати и бићете срећни!“

Пише: Милан Старчевић / Васељенска

[table id=1 /]