Зимовање у Србији скупље него у Француској: Ко и зашто диже цене

Аранжмани на појединим планинама у Србији скупљи су него на скијалиштима у Западној Европи, каже Александар Сеничић, директор Националне асоцијације туристичких агенција Јута.

Нова година је за неколико дана, а почиње и зимски распуст и сви они који су планирали да путују на одмор суочавају се са два основна проблема – скупо је и пандемија је.

Одговарајући на питање да ли је истина да су поједини домаћи аранжмани на планинама, као на Старој планини скупљи од неких у Француској, Сеничић каже да се то дешава.

„То је питање понуде и тражње, звучи нелогично, када имате одређени број капацитета за које влада велико интересовање, а ми на Старој планини имамо мали број добрих хотелских капацитета и када имате велики број људи који желе да у одређеном термину борави, логично је да они који су власници те цене подигну на ниво који одговара тражњи“, објаснио је Сеничић.

Према његовим речима, Француска и све остале земље Западне Европе имају рестриктивне услове на скијалиштима, нема навале како је уобичајено у овом периоду године, па су и цене нешто ниже. Како додаје, мала тржишта имају генерално проблем када нема довољно капацитета да се задовољи тржиште, па су цене више.

Сеничић објашњава и да би политика подизања цена због велике потражње дугорочно могла да буде штетна за домаће хотелијере.

„Они треба да знају на који начин ће постављати послове, то може имати лошу конотацију оног тренутка када прође навала и када људи наставе да путују и одлазе у иностранство – треба бити паметан и радити, ово су тешка времена, морамо да покријемо трошкове, није једноставно одупрети се томе да када имате тражњу да не испуните услове да је задовољите, по цени да своје трошкове покријете“, каже директор Јуте.

Такође, како објашњава, ради се о ширем проблему, јер нашим планинама недостаје да им сезона траје целе године.

„Немамо развијено то као у Аустрији, Италији. Када један хотел на планини ради 12 месеци, трошкови за годишње пословање су нижи и цена која се нуди на тржишту је нижа“, објашњава он.

Сеничић подвлачи да наши хотелијери рачунају на три до четири месеца зимске сезоне и евентуално месец или два у току лета.

„Када поделите све трошкове за једну календарску годину и пребаците на тих пет, шест месеци рада – добијате далеко вишу просечну цену. Како да продужимо сезону, то зависи од економске ситуације, и од тога да стекнемо навику да путујемо по нашој земљи када прође криза“, истакао је Сеничић за РТС.

Спутњик