Брнабић: Према закону Србија не може да каже НЕ Рио Тинту

Премијерка Ана Брнабић изјавила је данас да не постоји документ према коме Србија има обавезе према компанији Рио Тинто, али да према Закону о рударству и енергетици има обавезу према тој компанији.

„Када дате инвеститору право да истражује, уколико инвестира свој новац и не нађе ништа, може да изађе из тог пројекта и ником ништа не дугује. Уколико нешто нађе и испуни даље све услове у складу са законима, онда ви по закону не можете да кажете не“, рекла је Брнабић новинарима у Скупштини Београда.

Истакла је да је председник Србије Александар Вучић био јасан када је рекао да ће пројекат Рио Тинта „Јадар“ који се односи на истраживање налазишта литијума у околини Лознице, зависити од процене утицаја на животну средину и од јавног увида.

„Ако по закону студија о процени утиција на животну средину каже да то не можете да урадите јер ће бити негативног утицаја на животну средину, онда можете да изађете из тога, зато је то кључни документ, али ми до те студије уопште нисмо ни дошли,“ рекла је Брнабић.

Она је казала да, ако студија о процени утицаја на животну средину покаже да је то у реду, али грађани на референдуму кажу не, онда ће се „вероватно ићи на арбитражу“.

„Ако грађани на референдуму кажу не, онда ми као држава кажемо не, а шта ће даље да се деси, ја заиста у овом тренутку не знам“, рекла је Брнабић.

Она је истакла да се Србија обавезала као земља када је 2004. године дата прва дозвола за истраживање, јер је Рио Тинто тада уложио новац и додала да мисли да је Рио Тинто до сада у Србију уложио око 400 милиона долара.

Изјавила је да никада није само једна особа у Влади задужена за комуникацију са појединачним инвеститором, али да она јесте комуницирала са Рио Тинтом и да нема документа на основу ког постоје неке обавезе према Рио Тинту.

Брнабић је истакла да је последњи пут била у Лозници 26. фебруара 2020. године када је завршена студија о изводљивости и да „је тада нико није питао ништа о Рио Тинту“.

Она је рекла да је Рио Тинто уложио у то што је запослио људе у Србији, платио рударско-геолошке компаније да раде бушотине, купио земљиште од грађана, а да Србија није добила ништа сем новца од права на истраживање, које је уведено 2016. године.

„Влада није мењала законе, мењала је само то да ми можемо да наплатимо за истраживачке радове које раније нисмо могли да наплатимо“, казала је Брнабић.

Бета