На крају данашњих литија и протеста против изградње рудника литијума, у Крупњу се народу надахнутим говором обратио Слободан Станимировић из Завлаке код Крупња.

У данашњој Србији, земљи подељеној свиме и свачиме, политичари, сви они релевантнији, било да су били на власти или су сада на власти, раде једну те исту улогу, што тајно, што јавно, залажу се да Србија постане долина рудника, рекао је на почетку говора Станимировић.

– “Народ је у овој ситуацији најчешће збуњен, не зна шта да ради и како да поступа, јер кад глава говори једно, а разум друго, тешко је снаћи се. Једини у Србији данас, који чврсто, јасно и децидно каже не рудницима, не томе да Србија постане долина рудника је здрав разум. Он је постао једина барикада и хвала богу да је тако”.

“Обратио бих се Александру Вучићу”, наставио је даље:

– “Александре, не мрзим те, не, јер си ми по роду брат, не мрзим те јер нисам човекомрзитељ, али Александре Вучићу, оно што ти зовеш политиком, а што је јасно видљиво да су некакви налози које добијаш, није ми дало промил разумне шансе да прихватим то. У последње време своје владавине најчешће изговараш “живела Србија”, лепо је то али да ли је патриотски давати своју браћу и сестре странцима као јефтину радну снагу, давати их и продавати? Нема ли веће среће кад је твој брат срећан и задовољан, а срећан и задовољан је када има све услове за нормалан живот. Александре Вучићу, ти и твоја братија отварали сте и отварате још увек много фабрика, али има једна фабрика коју сте готово системски уништавали, довели је до стечаја, до пропасти. За ту фабрику нисте ви пресецали врпцу, ту фабрику отворио је много давно, најблагодатнији инвеститор који постоји, отворио је Бог. То је ова прелепа природа из које нисмо добили све оно што нам она може дати и пружити. Уколико се окренемо према ономе што наша пољопривреда стварно може да нам да пружи, све што ова прелепа природа може да да и пружи, можемо живети чистим, здравим и рационалним животом. И ово ћу ти рећи Александре Вучићу, не вади се утроба човеку да би се од ње правила круна. Ти и твоја политичка братија решили сте да ископате утробу мајке Србије, да би на енглеској круни никао још један драгуљ, да би на кинеском змају прорадило још једно бистро око. Не радите то, не радите јер нема излаза после тога. Није пројекат Јадар штетан по Србију, он је погубан! После помора и погубности нема живота. Зато је најбоље за вас политичаре да сами донесете Закон о лустрацији, да га сами изгласате и поступите по њему, можда вам је то једини спас да донекле сачувате можда чак и главе.”

“Обратио бих се другом човеку, врло, врло важном у Србији, господину патријарху Порфирију”, наставио је даље Слободан Станимировић:

– “Где су ти иконе? Где су кандила из кућа порушених у Горњим Недељицама? Где су славски колачи, где су панаије? То је модел који чека Србију у колико то зло у долини Јадра прође! Србија ће постати долина чемера и јада. Порфирије, мудро је ћутати ако је ћутање увертира ка нечему мудро реченом, али ћутати онда кад ситуација налаже да се свакодневно, свакосатно и свакоминутно говори, тера нас да се питамо који те је то акт или пакт натерао да ћутиш. У Библији, у првој књизи, у Књизи постања стоји да је пет дана Бог стварао небо и земљу, стварао животне услове. Кад је све то створио, тек шестог дана створио је човека, јер нема човеку живота ни постојања без животних услова. Неко је дошао да срачунато, нападно и навалентно уништава животне услове. Ко је тај Порфирије? Одакле и од кога долази, шта му је циљ? Не бих Порфирије да будем ништа злонамеран, али, твоје име значи Црвени, Рио тинто је црвен, комунисти су црвени, образ црвени кад се ураде неки поступци.

Станимировић је у свом обраћању, између осталог имао на крају поруку и за Рио Тинто:

– “Рио Тинту хоћу да кажем, дошли сте, били сте, идите. Ви имате избор, дошли сте и можете да одете, ми избора немамо, ако не одете, нестаћемо. Зато, идите!”

Политички.рс