Епидемиолог Предраг Ђурић изјавио је да се “сасвим тихо и далеко од јавности” гаси велики број здравствених установа у Србији, нарочито у малим срединама, што, како је навео, води ка још већој централизацији управљања у здравству.

„Тече процес највеће трансформације здравственог система у Србији након Другог светског рата. Он има за циљ гашење великог броја здравствених установа, посебно у мањим срединама и Војводини, а минимално у Београду, односно даљу централизацију управљања у здравству и искључивања грађана из креирања здравствене политике“, рекао је Ђурић за портал Сторителер.

Он је оценио да је забрињавајућа чињеница то што је све више грађана спремно да устане и бори се „да би се сачувала тамо нека бара за коју до јуче нису ни чули или паркић у кварту у којем шетају свог пса“, али зато готово нико неће устати да би се сачувао његов дом здравља или завод за јавно здравље.

“Нажалост, иако битне, поједине еколошке теме потпуно неоправдано су наметнуте као питање живота и смрти и потиснуле су многе друге кључне теме, као што су и ове здравствене или оне из домена образовања. Од тога корист могу да имају само власти, никако грађани. Посебно забрињава ћутање здравствених радника. Разумљива је преоптерећеност пандемијом и послом, али последице тог ћутања биће трагичне”, казао је Ђурић.

Додао је да је пандемија показала колико су здравство и здравље били деценијама ниско на листи приоритета политичара, а резултат тога је страшно мали број здравствених радника и низак квалитет здравствених услуга.

“Примера ради, у Новом Саду је 2019. године један лекар у служби опште медицине покривао 2.700 пацијената. Оптималан број пацијената требало би да буде 1.000 на једног изабраног лекара, а идеално 500”, навео је Ђурић.

Нова.рс/Н1