Западне празничне честитке Србима

Колико још непочинстава, увреда и двоструких аршина треба да претрпимо од стране политичког Запада пре но што наши политичари коначно схвате да нам они нису ни пријатељи ни партнери?

„Колико још треба да вас побијемо да бисмо вам доказали да нисмо браћа?“ – гласи чувено усташко питање још увек неосвешћеним Србима.

Аналогно томе – колико још непочинстава, агресија, увреда и двоструких аршина треба да претрпимо од стране политичког Запада пре него што домаћи политичари коначно схвате да нам они нису ни пријатељи ни партнери?

Можда је то још и могао да буде онај Запад који је постојао до рушења Берлинског зида – мада ни он није био ни приближно онако идеалан како су га представљали холивудски филмови. Али је био такав да су, на пример, један Тесла и Пупин тамо могли да се максимално искажу. То не треба заборавити, нити потценити. Но, тог Запада више нема, прохујао је са вихором, и узалуд троше енергију они који се надају да можемо вратити односе на оно што су некад били.

Неоколонијално разбојништво
Као што је више пута истицано у овој колумни, тамо су, парафразирајући Веслија Кларка, власт преотели неки „врло тврди“ типови – који мрзе и Србе и Русе, а све више и Кинезе. Односно, сваког кога сматрају за препреку својим нереалним, али опасним амбицијама.

На делу је огољено, неоколонијално разбојништво које се устоличило у свим битним западним престоницама (а и још отровније у седиштима њихових вазала и трабаната) током последњих четврт века.

Ако је за утеху, све је огољеније и према сопственом становништву, поготово оном које не прихвата нови ковид-тоталитаризам украшен машницом Великог ресетовања из Давоса, који је управо и Новак Ђоковић при слетању у Аустралију на својој кожи осетио.

Коначно је на помолу будућност коју је Орвел генијално предочио у дистопијском роману 1984, чизма која гази људско лице – заувек.

Али, с друге стране, зашто би нам ишта од тога било за утеху?

Односно, зашто бисмо ми прихватали агресију и безобразлук само зато што се сличне методе против неистомишљеника и политичких противника сада све више примењују и на свом домаћем терену?

Зато је важан одговор који је српски члан Председништва БиХ Милорад Додик дао као реакцију на објаву америчких санкција против себе и АТВ телевизије.

Назвао је ствари правим именом, што овдашњи политичари скоро никада не чине. Да је то мешање у унутрашње ствари друге државе. Да су „САД велика сила, али су и лажови“. Да је смешно кад о корупцији причају људи попут Бајдена, који је, заједно са породицом, огрезао у корупцији.

Додик је заправо благ. Ако ћемо отворено, САД су водећа терористичка земља на свету, одговорна за милионе смрти, упропашћених живота и избеглица само у протеклих пар деценија. О истребљењу америчких домородаца не морамо ни да причамо, то је општепозната ствар која се пречесто пренебрегава. Позната колико и мучеништво Џулијана Асанжа, који страда зато што је на светлост дана изнео америчка империјална зверства. Некажњена.

Две злочиначке епизоде
Да се подсетимо само две америчке злочиначке епизоде које су изашле на видело током 2021. године.

– Крајем јула 2021. године, један бивши припадник америчке Националне агенције за безбедност – НСА – осуђен је на 45 месеци затвора за одавање државних тајни. Данијел Хејл, потомак америчког револуционарног хероја Натанијела Хејла, објавио је поверљива америчка документа о злочиначком америчком програму убијања људи дроновима, у којем је и сам учествовао.

Процењује се да су, од 2004. године, дронови америчке војске и ЦИА усмртили између 9.000 и 17.000 људи широм света, укључујући и до 2.200 деце. По Хејловим речима, „у ратовању дроновима деси се да су девет од 10 убијених невини… морате да убијете део своје савести да бисте радили свој посао“.

У свом исповедном писму суду, Хејл описује сцену у којој су га колеге са посла позвале на дружење и „зближавање“, које се састојало од уживања у архивским снимцима удара дроном на људе неколико хиљада миља далеко, у „призорима последњих тренутака живота људи без лица“, што се у тим круговима популарно назива „ратном порнографијом“.

Једини учесник тог злочиначког подухвата који је кажњен јесте сам Хејл, због објављивања поверљивих података.

Зар је то влада која има право да држи моралне придике било коме на свету, или уводи санкције?

– Друга илустрација злочиначке природе садашњег америчког режима обнародована је објавом у Њујорк тајмсу такозваних Фајлова цивилних жртава (Civilian Casualty Files) у децембру 2021, односно поверљивих извештаја Пентагона о хиљадама цивилних жртава америчког бомбардовања Сирије и Ирака између 2014. и 2018. године, од којих 67 одсто чине деца.

По речима новинарке Азмат Кан, „оно што произлази из преко 5.400 страница материјала је институционално прихватање неизбежних колатералних жртава. По логици војске, ваздушни удар, колико год био смртоносан по цивиле, прихватљив је под условом да је на одговарајући начин одлучено о њему и да је одобрен – у складу са прихватљивом пропорционалношћу војног добитка наспрам опасности по цивиле.“

Другим речима, америчка војска свесно убија цивиле, укључујући и децу – што и сами знамо најкасније од 1999. – ако се то уклапа у њихове процене прихватљиве штете наспрам очекиване користи. И све то образлаже једним ледено хладним бирократским језиком.

Тако су бомбардоване фабрике у којима се знало да раде углавном деца, бомбардовани су чак и кровови зграда на којима су могла да се виде деца како се играју. Јер је „демократски“ циљ оправдавао средства, као што је Медлин Олбрајт лепо објаснила, правдајући смрт пола милиона ирачке деце.

И такви да нам држе лекције и уводе санкције?

Ваистину, Додик је био дипломатски благ. И то је, у овом времену растућих напетости, било сасвим на месту. Али је ипак рекао оно што је било потребно.

Кад већ говоримо о бомбардовању Сирије и убијању сиријских цивила, да поставимо и следеће питање – а шта ће Американци тамо уопште? Ко им је дао право да лете над Сиријом и убијају сиријску децу? (Наравно, исто питање важи и у односу на Србију, Републику Српску и Црну Гору.)

Да свргавају легалну власт једне суверене државе?

И онда нам њихов амбасадор у БиХ, мртав хладан, са озбиљним изразом лица, образлаже нелегитимне санкције против Додика, АТВ и Тегелтије тиме да они „угрожавају стабилност, суверенитет и територијални интегритет Босне и Херцеговине“.

Пљачкаши, колонизатори и уништитељи земаља широм света су сад одједном заштитници чедне БиХ?

Неће бити…

Једини који су икад имали истински заштитничке намере према овом региону су Руси. И на то је недавно подсетила Марија Захарова у објави на свом Телеграм каналу: „Одбрамбена способност Србије. Она последњих, вероватно, две стотине година по много чему зависи од тога колико брзо ће Русија реаговати на спољне претње тој јужнословенској земљи.“

А изгледа да је Русија спремна да брзо реагује.

Није тек тако Додик поменуо „пријатеље“. Што Нелсон, Ескобар и компанија свакако нису.

Александар Павић/Све о српској