Годину дана након устанка на Капитолу, демократија је још увек на удару републиканаца. Шта треба учинити да се избегне клизање у насиље?

Да ли је демократија у Америци заиста на ивици колапса? Чини се да многи озбиљни људи размишљају на овај начин. Прва годишњица побуне на Капитол Хилу, коју демократе виде као покушај државног удара подстакнут Доналдом Трампом, изазвала је прошле недеље поплаву нервозних спекулација да би се то могло поновити пре, током или после председничких избора 2024. – и да ће следећи пут бити пуч би могао успети.

У срцу овог алармантног сценарија је једна несрећна чињеница: многи, можда већина гласача изгубили су поверење у демократски систем који их води.

Нова анкета УСА ТУДЕЈ / Универзитета Сафолк показала је да је осам од десет републиканаца, демократа и независних забринуто за будућност америчке демократије. Али се не слажу око разлога – и ко је крив: 85% демократа оне који су умешани у нереде на Капитол Хилу назива „криминалцима“; две трећине републиканаца сматра „да су отишли ​​предалеко, али то има смисла“.

„Између сваког од нас и живота којим доминира деспотски режим, постоје само слободни и поштени избори на којима се губитник повинује резултату“, упозорава професор права са Харварда Лоренс Триб. Али све чешће за савремене политичаре часни пораз постаје потпуно туђ појам.

Овај хронични губитак институционалног поверења и кредибилитета, који је укаљао и политизовани Врховни суд којим доминирају конзервативци, одражава друштво које је отвореније раздвојено дугогодишњим културним, расним и верским сукобима, у којима расту неједнакости у приходима и здрављу. Ове несугласице, пак, намерно појачавају медији, блогери и интернет тролови.

Васељенска