Цене некретнина расту: Колико коштају станови по градовима у Србији

У последње две године цене некретнина у Србији скочиле су за око тридесет одсто. Поскупљење је условљено првенствено повећањем тражње, и то најпре у великим градовима, а затим се та ситуација пресликала и на мање средине.

Пример мањег места где је тражња за некретнинама нагло порасла је Пирот, па је нови стамбени комплекс који Пироћанци жаргонски зову „Пирот на води“ унапред распродат.

„Пре седам, осам месеци цена је била 900 евра. Међутим, сада више немамо слободних станова, а сад кад би се продавало, најнижа могућа цена била би сигурно 1.000 евра“, каже инвеститор Бобан Мијалковић.

У Суботици се стамбени објекти тренутно граде на 40 локација, а цена од око 1.200 евра за квадрат у изградњи гарантована је само кад се плати унапред. Траже се и куће, углавном мање квадратуре у центру града и на Палићу.

„Сад је улагање у некретнине инвестиција кад људи немају где да уложе новац у неке друге активности. Купе па онда изнајмљују, неки чекају да цена опет скочи, па да продају“, наводи Ђуро Гаврић, власник агенције за некретнине из Суботице.

Веће интересовање за куповину, али и изградњу стамбених објеката бележи се и у Ужицу где је прошле године издато 200 грађевинских дозвола, за тридесет више него у 2020, а интересовање за градњу је веће за ванградске средине.

Предраг Милутиновић, начелник градске управе за урбанизам у Ужицу објашњава и зашто:

„Веће је интересовање за друге средине због специфичне епидемијске ситуације, сад се више гради у катастарским општинама Мокра Гора, ту је интересовање веће“, каже он.

Међу градовима где је најпре забележено поскупљење је Ниш где је сада цена квадрата, зависно од локације, од 1.200 евра за стару градњу до чак 2.000 евра за станове у изградњи.

Упоредо са растом купопродајних цена поскупели су и станови који се узимају у закуп. Нешто повољније може да се прође са становима који су у приватним кућама, док рецимо за гарсоњеру у центру града треба издвојити најмање двеста евра месечно.
Разлог за оваква кретања на тржишту некретнина, кажу стручњаци, је што се многи одлучују за такозвану штедњу у квадратима. Такође повољнији су стамбени кредити, а цену диктира и виша цена репроматеријала и радне снаге. Прогнозе су да ће се током године цене стабилизовати.

„То другим речима значи да не би требало да дође до озбиљнијег драстичнијег скока цена, а тај озбиљнији скок може да буде искључиво резултат неких екстерних шокова, не резултат наших унутрашњих економских и политичких дешавања“, каже проф. др Игор Младеновић, са Економског факултета Ниш. Он додаје да се смањење цене некретнина у Србији не може очекивати у овој фискалној години.

До стана је тренутно најлакше доћи у Мајданпеку, за око 300 евра по квадрату. Изузимајући престоницу, станови су најскупљи у Новом Саду – од 1.500 до 3.000 евра за квадрат старе градње, пише Блиц.

Спутњик