Велики број радника прима зараду испод минималне

Послодавци тиме крше закон о раду, а синдикатима једино остаје да покрену судске спорове које, по правилу, добијају.

Запослени су често шиканирани, послодавци неретко не поштују налоге инспекције о враћању на посао, а велики број радника прима плату испод 35.000 динара колико износи овогодишњи минималац, неки су од закључака анкете коју је спровела Регионална информативна агенција „Југ прес”. Тако је на питање „да ли знате неког ко прима плату мању од минималца”, чак 63,4 одсто учесника потврдно одговорило. Чињеница да је оволико људи рекло да познаје особу, или више њих, која има зараду нижу од законски дозвољеног минимума може бити једна од илустрација реалности у којој живимо. Како се утврђује минимална плата, и ако се зна да је она гарантована категорија, откуд онда то да неки радници примају испод минималца?

Стручњаци за радно право подсећају да се цена радног сата од 201,22 динара односи само на запослене по уговору о раду, али не и на оне који су ангажовани на привремено-повременим пословима или оне који су у неком другом облику рада, по уговору о делу, као што су сезонски радници. Сви они не примају зараду, него новчану накнаду за свој рад, а таквих радника има доста, па чак и у јавном сектору. То потврђују и синдикални представници док подсећају да се радницима, уместо да им повећају коефицијент или основицу, на њихову плату или зараду додаје износ до минималне зараде. Никога не интересује што је то потпуно незаконито, а и поред тога, масовно се примењује у јавним службама и предузећима, посебно у комуналној делатности, али и у реалном сектору.

Ранка Савић, председница Асоцијације слободних и независних синдиката, подсећа да је у Србији масовна појава да се утврђује мања цена рада по радном сату од минималне цене, додајући да више од 300.000 радника има утврђену основну зараду у износу мањем од минималне. Последица тога је мања плата од минималне и онда се без икаквог законског основа додаје износ до минималне зараде, уверава Савићева.

“Да се ово дешава у Србији знају сви: послодавци, министарства, инспекције, али не реагују, јер и сами крше закон. Синдикату једино остаје да покрене судске спорове који се по правилу добијају. Тада је послодавац у обавези да ретроактивно исплати разлику зарада” – наводи председница АСНС-а. Углавном је реч о великим новчаним износима, пошто овакав обрачун плата траје и деценијама. Често су радници са својим синдикатима, одговорнији од послодаваца, па одустају од тужбе, напомиње она,

Марија Бракочевић/Политика

Бонус видео