ММФ: Губици због пандемије биће скоро 14 билиона УСД

Економски опоравак света од пандемије корона вируса се наставља, али успорено, рекла је извршна директорка Међународног монетарног фонда (ММФ) Кристалина Георгиева.

Међународни економски сајтови пренели су вест да је Георгиева у онлајн говору на видео-састанку министара финансија и гувернера централних банака Г20 рекла да је пре три недеље ММФ смањио своју прогнозу глобалног раста на 4,4 одсто, делимично због ревидирања процене изгледа раста у Сједињеним Државама и Кини.

Слабија динамика раста у 2022. због короне

Она је нагласила да од тада економски показатељи показују слабију динамику раста у 2022. години због појаве нове варијанте корона вируса – омикрона и поремећаја у ланцу снабдевања који су дуготрајнији него што се очекивало. Истовремено, инфлација је и даље висока у многим земљама, финансијска тржишта су нестабилнија, а геополитичке тензије су нагло порасле.

„Снажна међународна сарадња и изузетна флексибилност политике биће од виталног значаја за савлађивање сложене ‘стазе с препрекама’ 2022. године“, рекла је она, фокусирајући се на три приоритета политике.

Фокусирати се на три приоритета

Прво, морају се појачати напори у борби против онога што би се могло описати као “економски дугорочни ЦОВИД”. ММФ предвиђа да ће економски губици од пандемије бити скоро 13,8 билиона (хиљада милијарди) америчких долара до краја 2024. године, а верзија корона вируса омикрон подсећа да је континуирани и инклузивни опоравак немогућ док се пандемија наставља, упозорила је Георгиева.

У таквим околностима, рекла је она, најбољи начин деловања је да се, уз обезбеђивање вакцина, пређе и на обезбеђивање да свака земља има једнак приступ свеобухватном “комплету алата за КОВИД-19” који садржи тестове и средства за лечење.

Друго, многе земље ће морати да примене строжу монетарну политику. У контексту високог степена неизвесности и значајних разлика између земаља, макроекономске политике морају бити пажљиво калибрисане у складу са околностима сваке земље. Треба смањити и ризик од утицаја потенцијалних спољашњих последица на тржишта у развоју и земље у развоју. “Морамо се борити против инфлације, а да не нарушимо опоравак”, рекла је шефица ММФ-а.

Треће, државе морају дати већи приоритет фискалној одрживости. Хитне фискалне мере спроведене током кризе помогле су да се спречи нова велика рецесија. Али оне су такође подигле нивое дуга на рекордно високе.

Помоћ земљама којима је потребно реструктурирање дуга

Она је указала да док се многе земље суочавају са све вец́им дугом, мора се дати приоритет помагању оним земљама којима је потребно реструктурирање дуга. Удео земаља са ниским дохотком које су под високим ризиком или већ имају проблем због дугова, удвостручио се од 2015. године – са 30 одсто у укупном броју земаља, на 60 одсто данас, а многе се суочавају са хитном потребом да реструктурирају дуг, рекла је шефица ММФ-а.

Бета / БизЛифе

Бонус видео: