Храна у свету поскупела 20 одсто за годину дана

Цене хране на светском нивоу порасле су у фебруару 20 одсто у односу на годину дана раније, највише због раста цена биљних уља и млечних производа, објавила је Организација за храну и пољопривреду Уједињених нација (ФАО).

Индекс цена хране ФАО у фебруару је у просеку износио 140,7 поена, што је 3,9 одсто више у односу на јануар, 20,7 одсто у односу на годину дана раније и 3,1 више него у фебруару 2011. године.

Иначе, овај индекс прати месечне промене међународних цена хране којом се највише тргује.

Истиче се и да индекс мери просечне цене током месеца, тако да фебруарски резултат само делимично укључује тржишне ефекте који произлазе из сукоба у Украјини.

У међувремену је дошло и до још драстичнијег скока цена житарица и очекује се да ћемо праве размере видети тек наредног месеца. Стручњаци су за „Политику” већ истакли да оваква дешавања нису резултат реалних околности или мањка робе, већ панике која је завладала на светском тржишту. Купци у Србији најмање до краја априла биће заштићени од овог удара, бар када је реч о ценама неколико основних намирница. До тада ће трајати владина мера којом је ограничила цене на ниво од 15. новембра прошле године.

На овом списку су кристал шећер, брашно тип 400 и тип 500, свињски бут, сунцокретово уље и пастеризовано млеко са 2,8 одсто млечне масти. Пре ове мере, која је већ продужена за тромесечни период, ограничена је и цена беле векне. Остале ценовнике произвођачи формирају слободно.

Када је реч о фебруарском извештају ФАО, највећи раст цена забележен је код биљних уља – за 8,5 одсто у односу на претходни месец, и оне су достигле нови рекорд, наводе у ФАО. На то су највише утицали палмино, сунцокретово и сојино уље. Ово је резултат веће тражње а тржишту, што се подудара с неколико фактора, попут смањене доступности палминог уља из Индонезије, мање производње соје у Јужној Америци, али и забринутости за извоз сунцокретовог уља из црноморског региона. Русија и Украјина су, иначе, заједно највећи извозници овог уља у свету.

Индекс цена млека био је у просеку 6,4 одсто виши у фебруару него у јануару.

Код житарица је забележен раст од три процента у односу на претходни месец. Цене пшенице у свету порасле су за 2,1 одсто, највише због неизвесности поводом дешавања у Украјини и протока робе у црноморским лукама.

Пиринач је био скупљи за 1,1, као и месо. У овом сектору постојала је неравнотежа, свињетина је поскупела, док су цене овчијег и живинског меса пале, а како је објашњено, било је то делом и због великих извозних залиха у Океанији и смањеног увоза из Кине. Забележена је и велика тражња за говедином. Цена шећера је пала за 1,9 одсто услед повољних изгледа за производњу у главним земљама извозницама.

У ФАО напомињу да на раст цена хране велики утицај има поскупљење енергената, ђубрива и сточне хране, а то ће довести до смањење профита произвођача и демотивисати их за даља улагања и ширење производње. ФАО је објавио и извештај о снабдевању и потражњи за житарицама, с прелиминарном прогнозом за светску производњу у 2022, где наводе да ће глобална производња пшенице порасти на 790 милиона тона.

Политика