Јереј Ивица Тасић: Куда иде брод Српске Православне Цркве

0

(фото:Борба за веру)

Замислите огроман брод којим управља капетан са својом посадом (официри, подофицири, морнари) и који је намењен само за превоз народа на одређено место, у обећану земљу. Капетан и посада су добро обучени, знају како се правилно управља бродом, како да се заштите од разбојника и како се долази до крајњег и сигурног пристаништа. Они за то користе искуства, карте и путоказе које су им оставили претходни капетани и њихове посаде које су успешно превозиле народ. За часно и савесно обављања посла, за успешно управљање бродом и превоз народа, добијају одговарајућу плату и награду.

Замислите сад капетана брода који није савестан и који, због својих личних амбиција и незадовољан платом, мења пословна правила и норме које су му пренели његови претходници и прави договор са разбојницима. Добио је од разбојника сребрењаке да промени смер брода и, уместо да народ превози у обећану земљу, он га предаје непријатељима у руке. И тако, народ који се труди да уђе на брод уз велики напор, одрицање и жртву купи карту, и уместо у обећаној земљи завршава као робље код разбојника.

Када је посада сазнала за договоре капетана са разбојницима дошло је до поделе међу њима. Једни су одмах подржали капетана, јер су и сами добили део сребрењака, други су и поред свега остали уз капетана како би задржали свој посао, а они савесни сматрали су да треба рећи народу шта се догодило, напустити брод чамцима и наставити пут ка обећаној земљи. Међутим, капетан да би спречио поделе и побуне, изашао је пред народ и између осталог му саопштио: “Реалност је таква, путовање се не може безбедно наставити даље, окружени смо непријатељима, морамо се прилагодити новонасталим условима, уместо на исток, брод ће кренути на запад заједно са осталим бродовима који су, у већини, кренули у сусрет долазећем господару који ће владати целим светом доносећи мир.“

Прочитајте још:  Покушај да се умањи углед СПЦ оптужбом да је „сигурна кућа за силеџије и педофиле“

Гле чуда, уместо да се народ побуни и смени лошег капетана, уз наговор и притисак посаде народ се у већини приклони одлуци капетана о промени смера пута. Тада се само један официр, храбар и частан, супроставио капетановој издаји, узео један чамац и позвао  посаду и народ да му се придруже и наставе путовање на исток у обећану земљу. Тако се у чамац укрца тај официр, део посаде, и народа и кренуше путањом којом се једино сме ићи и којом се увек ишло.

Екуменисти или папољупци не служе Богу и народу

Сад се вратите у стварност. Српска Православна Црква је брод којим управља патријарх као капетан. Остала посада је црквени клир (архијереји, свештенослужитељи, монаси…). Искуство, карте и путокази остали од претходних капетана, представља предање цркве и учење Светих отаца, а пре свега канони седам Васељенских сабора, што је сигуран путоказ у обећану земљу, Царство Небеко. Данашњи патријарх СПЦ Порфирије, као и његов претходник Иринеј, брод СПЦ на којем се налази верни народ, уместо на исток у наручје Господа, усмерили су на Запад према римском архијеретику папи, који припрема терен за долазак новог господара света. Мноштво бродова који се помињу представљају православне народе, али и све друге са њиховим заблуделим религијама, који у име лажне љубави, екуменизма, стварају заједничку религију која ће под покровитељством архијеретика папе дочекати антихриста.

ПОДРЖИТЕ НЕЗАВИСНО НОВИНАРСТВО
Помозите рад Васељенске према својим могућностима:
5 €10 €20 €30 €50 €100 €PayPal
Заједничким снагама против цензуре и медијског мрака!
Владика Артемије 1935-2020

Храбри и часни официр који је са чамцем наставио пут у обећану земљу је владика Артемије, који је после отвореног екуменистичког безакоња у СПЦ, са својим клиром и верним народом, наставио путем којим је показао Господ преко Светог Саве и других Светих Отаца. Епархија рашко призренска у егзилу је здрав део СПЦ, остао веран Богу и народу, који се одвојио од Београдске патријаршије и екумениста који воде народ у руке ватиканском крвнику папи и вечну пропаст.

Прочитајте још:  Српски светитељи који су одбили да пређу у ислам, па страдали од Турака и Албанаца

Народе србски, као што си показао јединство у одбрани светиња када су ђавоље слуге милогорци ударили споља на светиње у Црној Гори, још веће јединство треба да покажеш сада у одбрани својих светиња, односно Православне вере, од напада изнутра од стране екумениста и њихових послушника. Свим непријатељима наше СПЦ, и онима споља и онима изнутра, исти је газда римски архијеретик папа, кога екуменисти и њихови послушници називају “свети отац“, а римокатоличку злочиначку организацију сестринском “црквом“.

Браћо и сестре, чувајмо се капетана јуде и лажних пастира, вукова у овчијим кожама, бранимо и чувајмо Православну веру какву нам је Господ преко Светог Саве дао. Послушајмо речи храброг и часног официра из наведене приче, односно блаженопочившег владике Артемија (1935-2020): “…Ми смо сабрани овде у име Господа Исуса Христа и исповедамо веру коју смо примили од Светих Апостола, Светих отаца, Светих Васељенских Сабора, преко Светога Саве и краља Милутина, Светога владике Николаја и Светог Јустина Ћелијског. Ето ми смо на томе путу и на томе путу треба да останемо без обзира на све нападе и све критике, на све лажи које се износе против нас. Треба да будемо сигурни да је ово тај пут, пут спасења, пут праве вере, пут који води у живот вечни, ради чега смо и створени од Бога и послати у овај свет овде…“.

ПАМЕТНОМ-ДОСТА!

 

Православље једино спасење

Кад је човек измирен са Богом,

онда може и владати собом,

А без Бога грех њиме овлада

те не може добру да се нада.

Бога љуби ко завете држи,

Прочитајте још:  Ништа није случајно (прича једног свештеника)

који Веру Православну служи.

Без те Вере спасења нам нема,

без те Вере пакао се спрема.

Кад је човек испуњен врлином

он се дружи са Божијим Сином.

А без Сина врлине му нема,

душа пати од мноштва проблема.

Бога љуби ко завете држи,

који Веру Православну служи.

Без те Вере спасења нам нема,

без те Вере пакао се спрема.

Када човек лек за душу тражи,

он у Цркви болове ублажи.

А без Цркве лека души нема,

те се вечна болест за њу спрема.

Бога љуби ко завете држи,

који Веру Православну служи.

Без те Вере спасења нам нема,

без те Вере пакао се спрема.

Свети Сава плаче

Тамо где је Немањића слава,

ту је србска победничка Глава.

Цар Лазаре твој је Завет данас

отишао све до заборава.

Неки туђин кукољ посејао,

а Србин га радо дочекао.

Оста само мало верно стадо,

што за Христа страдало би радо.

Свети Саво плачеш са висине,

Србин тебе мења за Латине.

Пусте душе од пустог изрода,

постадоше вође твог народа.

Од како си дао веру праву

Србин није им’о гору славу.

Благи Христе, због Твог малог стада,

ослобиди народ Твој од јада.

јереј Ивица Тасић, Епархија рашко призренска у егзилу/Борба за веру

Бонус видео

За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.

Будите први који ћете сазнати најновије вести са Васељенске!

СВЕ НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ НА ТЕЛЕГРАМ КАНАЛУ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *