Немци позвали грађане да се туширају хладнијом водом како би уштедели гас

„Мораћете да се запитате да ли је заиста потребно да се туширате топлом водом седам дана у недељи ако се грејете на гас“, рекао је шеф Савезне агенције за мреже Немачке Клаус Милер.

Његове речи у интервјуу за Н ТВ су подсетиле на изјаву европске комесарке за антимонополска питања Маргрет Вестагер, која је саветовала становнике ЕУ да „контролишу своје туширање и туширање својих тинејџера, а када искључе воду, могу да кажу ‘Ето ти, Путине‘“.

Према Милеровим речима, ако Немачка прекине испоруке из Русије, резерве гаса у земљи трајаће до краја лета или најкасније до почетка јесени.

„Али тада ће складишта бити празна. И не бисмо желели да имамо такву ситуацију пре зиме“, рекао је званичник.

Усред све већег притиска на ЕУ да дода руске носаче енергије на своју већ огромну листу санкција у вези са Украјином, Немачка је прошлог месеца покренула план за хитне случајеве за управљање снабдевањем гасом који би могао да резултира рационализацијом енергије и давањем приоритета домаћинствима и критичној инфраструктури, као што су болнице, произвођачи лекова и хране. У интервјуу за „Цајт“ раније ове недеље, Милер је такође упозорио грађане да не узимају овај план здраво за готово и да почну да смањују луксуз у домаћинству.

ЕУ је прошле недеље одобрила нови пакет санкција Русији, укључујући забрану увоза угља, почев од августа. Немачка појачава напоре да смањи руске испоруке, али Берлин каже да би могло потрајати до лета 2024. године да би се у потпуности прекинула зависност од руске енергије. Руска нафта сада чини 25 одсто немачког увоза, у односу на 35% почетком фебруара. Увоз гаса је такође смањен на 40 одсто са претходних 55 одсто. Руски увоз каменог угља је преполовљен, на 25 одсто, преноси РТ.

Позиви да се прекине ослањање Европе на руску енергију порасли су након што је Москва 24. фебруара покренула своју војну операцију у Украјини. Русија каже да операција има за циљ демилитаризацију и „денацификацију“ суседне државе, али многе западне земље сматрају тај потез ничим изазваном агресијом.

Као резултат тога, САД, Велика Британија, већина ЕУ и бројне друге земље су удариле Москву економским забранама и ограничењима како би извршиле притисак на Русију да прекине операцију. Међутим, санкције до сада нису забраниле увоз енергената из Русије, пошто се многе нације у великој мери ослањају на руску нафту и гас.

Спутњик

Бонус видео: