Како нафтне компаније у ЕУ профитирају од рата у Украјини

Не само да се тренутни ратни сукоб финансира новцем од фосилних горива, већ резултује њиховим непропорционалним поскупљењем дуж ланца снабдевања.

Само пар дана након што је започео рат у Украјини, цене горива на бензинским пумпама у Европској унији (ЕУ) скочиле су до незапамћених нивоа, па су купци у појединим земљама дизел током марта плаћали и до 2,30 евра по литри; цена барела премашила је 100 евра. Конфликт је тако европским нафтним компанијама омогућио додатни приход од 3,3 милијарде евра, наводи се у недавно објављеној студији организације Гринпис.

Тренд поскупљења се посебно одразио на дизел – ово гориво је знатно поскупело и у рафинеријама и на бензинским пумпама. Нафтна индустрија је у марту, у јеку енергетске кризе, захваљујући повишеним ценама остварила просечне додатне дневне приходе у износу од 107 милиона евра – 94 милиона евра од продаје дизела и 13 милиона евра од продаје бензина.

Из Гринписа посебно наглашавају да оволики скок цена није оправдан и да представља профитирање на кризној сиутуацији. Сирова нафта је у периоду од јануара до марта ове године поскупела за 19,38 центи по литри. Истовремено је у рафинеријама забележен пораст цена – за између 30 и 31 цент по литри дизела и 20,19 центи по литри бензина. Највеће поскупљење десило се на бензинским пумпама где је цена литре дизела скочила за 36,52 центи, а литре бензина за 26,7 центи.

Како стоји у извештају, повећање маржи се разликовало од државе до државе, а предњачи Немачка, у којој су нафтни гиганти имали и највеће додатне приходе у Европи на дневном нивоу – 38,2 милиона евра, односно 36% укупне претходно наведене своте од 107 милиона евра.

„Бесрамно профитерство над патњама Украјине”

У саопштењу поводом истраживања представници Гринписа нису имали лепе речи за представнике нафтних компанија.

„Док се милиони Европљана муче због огромних трошкова за гориво и енергију, нафтна индустрија подиже цене како би на рачун рата и енергетске кризе остварила рекордне профите. Повећање цена сирове нафте не оправдава повећање цена дуж ланца снабдевања и на пумпама”, изјавила је Клара Марија Шенк из ове организације.

Стога Гринпис позива владе земаља да зауставе „бесрамно профитерство над патњама Украјине”, тако што ће увести порезе на ове неморалне профите. „Приходи од ових пореза треба да се користе за помоћ домаћинствима са ограниченим средствима за задовољење потреба и за убрзање транзиције транспортног сектора зависног од нафте ка систему мобилности који служи планети и људима”, закључила је Шенк.

А зашто баш транспортни сектор треба да буде поприште револуције? Зато што две трећине нафте која се потроши у ЕУ одлази на превоз. С тим на уму – декарбонизација саобраћаја би, према препорукама Гринписа, требало да буде у фокусу влада како би се смањила потражња за горивом. Они пре свега саветују да се на кратким релацијама и пословним путовањима авиони замене возовима због смањења количине потребног горива. Додају да постепено треба напуштати возила на дизел и бензин, као и да треба унапредити јавни транспорт. Не само да би се на овај начин бојкотовале компаније које зарађују на несрећи Украјинаца, већ би се редуковале емисије гасова са ефектом стаклене баште које доприносе порасту средње глобалне температуре и климатским променама.

Гринписови предлози веома су слични тачкама плана који је прошлог месеца објавила Међународна агенција за енергетику (ИЕА) у циљу смањења потрошње нафте.

Требало би напоменути да је Европска комисија на пољу енергетике делимично заштитила потрошаче, дозвољавајући чланицама Уније да интервенишу и регулишу цене у ванредним околностима, али они за дешавања у нафтној индустрији за сада остају слепи насупрот производњи гаса и струје.

Шта ће се десити са ценама енергената у будућности?

Једној од највећих егзистенцијалних нестабилности модерног доба се нажалост не назире крај, а у бројним државама ЕУ се све гласније чују предлози да се уведе потпуни бојкот руске нафте, с обзиром на то да Русија новац који добија од производње фосилних горива користи и за финансирање актуелног рата у Украјини.

Европска унија је као одговор на агресију Русије на Украјину већ увела бројне санкције, али поред тога се припремају и планови како да се у врло кратком року смањи зависност од руских фосилних горива. Међутим ефекти ових планова су још увек прилично невидљиви јер су државе Уније од почетка рата из Русије увезле енергенте у вредности од преко 35 милијарди евра.

Уколико се остваре најаве о увођењу потпуног ембарга на нафту из Русије у склопу наредног пакета санкција то би, како претпостављају руски званичници, могло да резултује удвостручењем цена барела.

Ова евроазијска земља други је највећи произвођач нафте на свету, одмах након Сједињених Америчких Држава, а испред Саудијске Арабије.

Проблем за Европску унију је што на нашем континенту не постоји држава која би парирала производним капацитетима Русије – према подацима из Гринписове публикације, Норвешка и Уједињено Краљевство заједно имају преко четири пута мању дневну производњу.

Поскупљење енергената не осећамо искључиво при плаћању горива или рачуна за електричну енергију и грејање, већ га прате и већи издаци за кућне потрепштине, храну и скоро сва добра у чијој се производњи користе нафта, гас и угаљ. Према пројекцијама Светског економског форума, делује да је пред нама дужи период скупог горива и енергије.

Многи као излазак из кризе виде повећано коришћење обновљивих извора енергије који ће тржиште заштити од нестабилних цена фосилних горива, а владе би требало да омогуће убрзање енергетске транзиције по узору на Италију која је одобрила изградњу 6 ветропаркова како би смањила зависност од руског гаса.

Ни као појединац нисте лишени могућности да допринесете тако што ћете озеленити свој животни стил – саветује се спорија вожња на ауто-путевима, коришћење возова насупрот авионима, одлазак на посао градским превозом. Више можете научити на најављеном догађају Међународне агенције за енергетику 21. априла на коме ће бити више речи баш о томе. Али много је теже спровести на милијарде индивидуалних енергетских транзиција у поређењу са националним – стога се апелује на власти да овај задатак већински преузму на себе.

Клима101.рс/Јелена Козбашић

Данас

Бонус видео