Да ли ће мајке са троје деце добити националну пензију?

Предлог Савеза самосталних синдиката Београда (СССБ) да мајке које имају троје и више деце и најмање 15 година радног стажа убудуће примају националну пензију на дугом је штапу. Не због тога што нема воље да се на овај начин повећа наталитет и помогне и садашњим и будућим мајкама, већ како је синдикату објашњено у Министарству рада, због чињенице да такав предлог подразумева измену Закона о пензијском и инвалидском осигурању.

У складу са постојећим Законом о ПИО, жена не може по основу рођења троје и више деце да иде раније у пензију, већ јој се у посебан стаж урачунава време у трајању од две године. Такође, урачунава јој се у посебни стаж време у трајању од шест месеци за рођење једног детета, односно годину дана уколико има двоје деце, с тим што се ова одредба примењује од 2032. године.

Пензијски закон предвиђа да ове мајке не могу краће да раде, али могу да рачунају с већим износом на чеку уколико до 2032. године не буде никаквих измена. Посебан стаж на који мајке имају право не може бити услов за остваривање права на ранију пензију, већ само доприноси увећању износа не чеку. Ниједна жена која сада има троје деце неће стицањем услова за пензију моћи да рачуна на ове две године као услов да се раније пензионише, већ само као шансу за нешто већа примања. Њима ће бити већи коефицијенат који се када стекну услов за пензију обрачунава на крају и који прерачунато значи као да је жена радила дуже две године. Управо ће јој тај виши коефицијент донети и већу пензију. Примера ради, обрачунава јој се уместо 35 година стажа – 37. Исто важи по садашњем закону и за мајке са петоро деце. Рачуница показује да уколико се жени с троје деце на основу 20 година радног стажа утврди пензија у висини од 40.000 динара посебан стаж у трајању од две године ће јој повећати пензију за 10 процената. Жена са двоје деце на исти број година стажа добила би повећање од пет одсто али и то од 2032. године.

Драган Тодоровић, председник СССБ каже за „Политику” да ће се расправа за додељивање националних пензија мајкама проширити и на цивилни сектор, али и надлежна министарства одмах по формирању владе.

– Идеја је да се добије шири консензус и да се ово питање нађе и у влади и пред посланицима у скупштини. Ми се нисмо бавили финансијским ефектима тог закона – наводи он. Додаје да ће се ићи и на предлог да се измени и Закон о раду.

– Ту пре свега мислимо на то колико би за мајке требало да траје радна недеља. Као за све или мање. Предлог ће бити да радна недеља за њих траје четири дана или 32 сата с тим што би се мајкама оставила могућност да саме одлуче да ли ће смањити радни дан за неки сат, или ће само узети један дан у недељи да заврше све обавезе око деце, а да се при томе као запослене жене не осећају кривим што завршавају приватне обавезе док њихове колеге раде – напомиње Тодоровић.

– Није пријатно када мајка с троје деце треба да пита да раније изађе с посла, јер јој је дете болесно а неко други на то нема право. Да се мајке не би нашле у непријатној ситуацији потребно је изменити и овај закон. Циљ је да нас има што више, а не што мање и зато женама свакако треба помоћи – наглашава он.

Колико ће овај предлог проћи код оних код којих су финансије тек ће се видети. Остаје и да се реши питање из којих прихода би се ове пензије покривале. Да ли од плата доприноса за ПИО или не. Како ствари сада стоје учешће пензија у БДП је пало са 11 на 9,5 одсто како је тражио својевремено ММФ, а што је још важније каса пензијског фонда се већ дуже време великим делом пуни од уплаћених доприноса што је до само пре неку годину било незамисливо. Тада се из буџета за исплату примања овој милионској популацији издвајало и до 48 одсто средстава.

Јасна Петровић-Стојановић / Политика

БОНУС ВИДЕО: