ТИРАНА Како је Србија подржала декларацију о осуди Русије иако Вучић тврди да није

Осим што је председник Србије Александар Вучић нетачно изјавио да се Србија није придружила ниједној од 23 декларације Европске Уније којом се осуђује руска агресија на Украјину, својим изјава у вези са овом, за свет најактуелнијом темом, Вучић покушава да пред домаћом јавношћу умањи значај, или чак прикрије ставове које Србија у спољној политици изражава.

Председник Србије Александар Вучић током викенда је изјавио да се Србија није придружила ниједној од 23 ЕУ декларације против Русије.

Вучић је ово изјавио само неколико дана пошто је Србија прихватила Тиранску декларацију којом се осуђује руска агресија у Украјини, у оквиру Форума јадранско-јонске инцијативе „ЕУСАИР“, што је регионална иницијатива али у потпуности под окриљем Европске комисије.

Тумачења за овај Вучићев покушај да умањи значај става Србије су вишеструка, од оних у које је најтеже поверовати – да председник није био обавештен шта Србија потписује, до тога да председник можда ову регионалну инцијативу не „рачуна“ у ЕУ декларације, иако се она одржала у под патронатом ЕУ.

Највероватније јесте да председник пред домаћом јавношћу жели да умањи значај декларације, управо због њеног регионалног карактера и продужи настојање и привид да Србија остаје „неутрална“ у односу на санкције ЕУ против Русије.

Ипак, Тиранску декларацију, усвојену 16. јуна на отварању седмог самита ЕУСАИР, у Тирани, једногласно је прихватило свих 10 држава чланица ове инцијативе међу којима је и Србија.

Како се наводи на почетку саме декларације, чији је текст одмах достављен медијима а сада је и јавно доступан, земље потписнице „најснажније осуђују илегалну и неоправдану агресију Руске федерације извршену против Украјине којом се крши члан 2(4) повеље УН“.

У декларацији је такође јасно наведено да иза ње стоје представници Влада Албаније, Босне и Херцеговине, Хрватске, Грчке, Италије, Црне Горе, Северне Македоније, Сан Марина, Србије и Словеније.

Гласање о усвајању декларације одржавало се на министарском састанку иза затворених врата, коме је присуствовао и представник министарства спољних послова Србије – државни секретар МСП Немања Старовић. Информација о његовом учешћу може се наћи и на званичном Твитер налогу Амбасаде Србије у Албанији, али без помена и детаља какве је Старовић ставове током овог форума изнео а посебно без навода о Тиранској декларацији коју је Србија прихватила.

Да је и Србија гласала за усвајање декларације, новинарки Данаса, која је и сама извештавала са Форума, потврдили су учесници овог састанка из држава из окружења, док званичници Србије нису били доступни за коментар. И током одржавања Форума јадранско-јонске инцијативе, званичници Србије избегавали су медије и актуелне теме, управо због могућих осетљивих питања о ставовима о рату у Украјини који се од стране званичника свих других земаља, као и ЕУ, помињао као незаобилазна тема од великог утицаја за цео регион.

Док су европски представници говорили о политичким последицама рата у Украјини – методама за борбу против руског утицаја на Балкану, смањењу енергетске зависности од Русије и проширењу ЕУ у светлу новонастале ситуације, ретки званичници Србије који јесу јавно говорили на форуму држали су се унапред написаних говора, без помена односа према Русији.

Примера ради, једини панел на коме се као говорник појавио неко од званичника Србије био је на тему енергетике и отворила га је представница министарства енергетике Биљана Рамић. Иако су представници ЕУ у оквиру ове теме управо највише говорили о енергетској кризи под утицајем пољуљаних односа Запада са Русијом, наша представница у прочитаном уводном говору ни словом се није осврнула на изазове ових околности за Балкан.

Санкције Белорусији уздрмале духове

Декларације са којима се Србија (не)усаглашава по питању односа према Русији, поново су постале тема када је у домаћим медијима одјекнула информација да је Србија прихватила декларацију ЕУ за санкције Белорусији. Упитан о овој декларацији, Вучић је рекао да ту нема ничег новог и тиме покушао да одбаци актуелни контекст рата у Украјини. „Било је 25 декларација, са девет смо се ускладили а са 16 нисмо. То није ништа ново, то траје већ годину дана. Гледамо шта је у нашем интересу, шта не би било пријатељски и коректно“, казао је председник Србије.

Србин.инфо

Бонус видео