Савршена олуја тутњи над економијом, шта се дешава на берзама
(Фото: Depositphotos/shirotie)
Свет је очекивао да ће од лидера у Давосу чути како намеравају да реше проблеме светске економије. Али, у економији нема чаробног штапића. Савршена олуја, како је зову аналитичари, и даље тутњи над глобалном економијом.
Овонедељни благи раст берзанских индекса тешко да би се могао назвати заокретом на светским берзама. Још мање да је то довољно да умањи насталу штету, јер је само на Волстриту збрисано седам милијарди вредности акција.
Пад вредности технолошких компанија за трећину, није виђен од dot.com кризе 2001. године. Оно што се дешавало са индустријским индексом Дау Џонс многе је подсетило на Велику депресију 1932. године.
“Да је криза озбиљнијих размера, апсолутно је озбиљних размера зато што имате спој неколико група фактора. Једно су неекономски фактори као што су пре свега рат, плус имате читаву серију економских, пре свега монетарних фактора”, указује проф. др Дејан Ерић, Београдска банкарска академија.
Узрок пада технолошких компанија није само у очекиваном расту каматних стопа да би се зауздала инфлација већ и у томе што су вишкове пара улагале у криптовалуте чија је вредност преполовљена, а неке попут Тера Луна практично су постале безвредне.
Претпоставка је да око 200.000 наших грађана поседује дигитални новац. Извесно је да су они данас у губитку, посебно они који су га куповали у протекле две године када је био на максимуму.
“Мислим да све указује да ће криптовалуте све више пратити економска кретања глобална, те оног тренутка када будемо могли да очекујемо опоравак ИТ компанија на светским берзама, мислим да можемо да очекујемо и опоравак криптовалута”, каже Марко Живковић, директор маркетинга ЕЦД мењачница криптовалута.
Иако је избегнут крах – такозвани феномен црног лабуда на берзама, понашање инвеститора је и даље опрезно са карактеристичним смањеним трговањем.
“Те турбуленције су по мени веома позитивне, а то је да се и понашање приватних инвеститора и институционалних инвеститора иде ка улагању у реалне опције, у индустријске објекте, у храну, у енергетски сектор, у све оно што има реалну потпору”, објашњава др Слободан Аћимовић, редовни професор Економског факултета у Београду.
За опоравак треба решити ратни сукоб, нарушене међународне економске токове, покидане ланце снабдевања и инфлацију. До тада, мало плуса и више минуса.
РТС
БОНУС ВИДЕО:
За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.
