Црна Гора би се могла суочити са тужбама Руса

Стручњаци упозоравају да би се Црна Гора могла суочити са тужбама због замрзавања имовине руским држављанима у Црној Гори.

У претходном периоду замрзнуте су некретнине десетинама Руса у нашој држави.

Адвокат Веселин Радуловић казао је у изјави за Дан да није сигуран да је у случају замрзавање имовине руских држављана у Црној Гори све урађено у складу са прописима, те да уколико не буде држава се може суочити са тужбама.

– Црна Гора мора поштовати међународне обавезе, али при предузимању мјера и доношењу општих и појединачних аката мора водити рачуна о поштовању правног поретка, Устава и закона. Дакле, једно је оправдана осуда руске агресије на суверену државу и предузимање мјера у складу са међународним обавезама, укључујући и увођење санкција. Али, при доношењу оваквих аката мора се поштовати Устав, закон и правни поредак уопште. Нијесам сигуран да је у овом случају то испоштовано. Прво, објављено је да је рјешења о замрзавању имовине руским држављанима донијела Управа за катастар и државну имовину – каже Радуловић.

Тајни подаци о замрзнутој имовини

Према незваничним сазнањима „Дана“, Министарство вањских послова ће највјероватније прогласити тајним податке о руским држављанима којима је имовина замрзнута у Црној Гори.

Из овог владином ресора јуче нисмо могли добити потврду те информације.

Поручује да детаље и правни основ за та појединачна решења нијесмо чули, а такве мере по правилу се могу донети само на основу одлуке суда јер тзв. замрзавање имовине у правном смислу подразумева забрану отуђења и оптерећења имовине, што је значајно ограничење једног од основних људских права.

“По Уставу Црне Горе, али и по Европској конвенцији за заштиту људских права и основних слобода, односно Протоколу 1 уз Конвенцију који гарантују право на неометано уживање имовине, мијешање у ова права мора бити усаглашено са принципом законитости и са средствима разумно пропорционалним мора тежити легитимном циљу који треба бити постигнут. На ова рјешења руски држављани имају право жалбе, а ако им жалба евентуално буде одбијена, што се можда може и очекивати јер ће о жалби одлучивати Министарство финансија које је дио извршне власти по чијем налогу су рјешења и донесена, они могу да покрену управни спор пред Управним судом. У случају да суд утврди да је имовина била замрзнута незаконито, држава ће морати платити судске трошкове, али може се суочити и са новим тужбама за накнаду штете. У тим случајевима и суд би био на својеврсном испиту независности јер не би било неочекивано да буде изложен, мање или више директном политичком притиску да донесе одлуку у складу са интересима власти и општим међународним обавезама које је држава преузела, али их спроводи на начин који је споран са аспекта законитости” – истакао је Радуловић.

Адвокат Жељко Бралетић појашњава у изјави за „Дан“ у судском поступку странац или страно правно лице, може остварити накнаду штете коју би претрпео услед немогућности коришћења, Уставом и законима гарантованих власничних права на стварима које има у својини а које се налазе на територији Црне Горе.

“То би могло имати додатне последице и међународне импликације, јер ако би странац изгубио имовину у Црној Гори то би учинило упитним и његов боравак у Црној Гори…” – наводи Бралетић, додајући да је један од услова за боравак странаца у нашој земљи поседовање имовине.

Он каже да нико не може бити лишен или ограничен права својине, осим када то захтева јавни интерес, уз правичну накнаду.

Цитирајући црногорске прописе, Бралетић објашњава да за одузимање или блокирање имовине странаца мора постојати правни основ предвиђен Уставом и законима.

“Ако би Управа за катастар и државну имовину донијела или донесе рјешење у управном поступку, односно одлуке о ограничавању права својине, странаца и страних правних лица, она би била без правног основа у Уставу, Закону о својинскоправним односима, Закону о државном премјеру катастру, Закону о странцима” – истиче Бралетић.

ДАН

Бонус видео