Црногорски народ је дехристијанизован
Албанци
У мају 1977 године, академик Дејан Медаковић (1922-2008) обилазио је српске манастире предводећи студијску групу са Универзитета у Грацу. Обишли су и манстире у Црној Гори, и на основу разговора са игуманима, закључио је да је мало верника, да их је нешто више у Боки, а у унутрашњости су права реткост.
Цитирани део који се односи на посету Морачи:
„У Морачи нас дочекује отац Максимилијан, живи сам у конаку, али је стигао да се у тој пустињи угоји. Делује као пречански попа из Баната и чудно одудара у оном херојском пејзажу.
Морача је некада била скривена и неприступачна. Ваљда због дугих година у којима је чувала своју нетактнуост, сада је кажњена магистралом, која пролази тик уз манастир.Због тога је на удару посјетилаца, али углавном из иностранства и Србије, из Црне Горе мало ко долази.
Отац Максимилијан се брани, понекад је и нељубазан, али туристи су незаустављиви. С огорчењем прича о црногорској недуховности, дивљој природи, безверју и безбожништву.
То није уобичајена калуђерска тугованка. Све је истина и још горе је од онога што казује овај калуђер залутао у црногорска брда.
Црногорски народ је дехристијанизован. Векови страдања и нељудског живљења учинили су оно најгоре, створен је човек с двоструким моралом. Они су оптерећени лажју, у мрежи сатканој од толико супротности. То је средина обузета моралним пропадањем.
С тугом мислим на Његоша, на свога претка Милорада, на прадеду Данила, који су тако верно служили једној нашој заблуди; поверовали су у црногорски мит. Нису били кадри да разликују истину и лаж, писали су с тако много искреног жара, дубоко уверени да откривају некакву српску Спарту.
И Његош је повећавао ту заблуду. Горостас је био трагичан, а моји преци опседнути његовом вeличином, проширили су дивљење и на његове сапламенике. Била је то још једна заблуда српске романтике.
Сат касније пролазимо кроз врели Титоград. Боже, шта ли би рекао Његош, питам се, на чињеницу да главни град српске Спарте носи име по човјеку који је уништавао све што је српско.“
Пише: Академик Дејан Медаковић
(из дневничке књиге „Дани, сећања“)
БОНУС ВИДЕО:
За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.
