САД јасно поручиле: Земље Г7 ће агресивно циљати руска одбрамбена предузећа

САД и друге чланице Г7 спремају се да уведу ограничења за “стотине појединаца и ентитета” у оквиру своје нове рунде санкција Русији, саопштила је Бела кућа. Мере ће бити усмерене на војно-индустријски комплекс Москве како би се лишила кључних технологија, наводи се у саопштењу.

Водеће западне економије – САД, Велика Британија, Француска, Немачка, Италија, Канада и Јапан „агресивно ће циљати” главна руска државна одбрамбена предузећа, одбрамбене истраживачке институције и друге ентитете „везане за одбрану” „паралишућим санкцијама”, навела је Бела кућа. Циљ ограничења је да се руска одбрамбена индустрија исцрпи „критичних компоненти“ и ограничи њена способност да замени опрему коју изгуби у сукобу са Кијевом, додаје се у саопштењу.

Западне земље ће наставити да „ограничавају приступ Русији кључним индустријским инпутима, услугама и технологијама које производе наше економије“, саопштила је Бела кућа, додајући да ће ефекти мера „постати видљивије с временом“.

Вашингтон није именовао ниједан конкретан ентитет или појединце који ће се суочити са ограничењима у оквиру нових санкција. Само је наведено да планира да стави укупно 500 руских званичника на своју црну листу због „извршавања нелегитимне власти“ и „кршења људских права“.

Земље Г7 ће такође наметнути ограничења страним компанијама које помажу Русији да избегне санкције.

Додатне мере које је најавио Вашингтон укључују веће царине на „више од 570 група руских производа у вредности од око 2,3 милијарде долара за Русију“. Мере су „пажљиво калибрисане“ да нашкоде руској економији и поштеде економију САД, наводи се у саопштењу. Додатни приходи добијени кроз нове царине могли би да се користе за подршку Украјини, саопштила је Бела кућа.

У недељу су САД, Велика Британија, Канада и Јапан објавиле ембарго на руско злато. На нивоу Г7, иницијатива је наишла на отпор Немачке, која је саопштила да такве одлуке прво треба да донесе ЕУ.

САД и њихови савезници у Европи и другде већ су увели свеобухватне санкције Русији због њене војне операције у Украјини, укључујући ограничења усмерена на банкарски и финансијски сектор, као и лична ограничења за званичнике и бизнисмене за које се сматра да су блиски Кремљу. Руске банке су такође искључене из СВИФТ система.

САД и Канада су најавиле ембарго на руску нафту убрзо након што је војна операција почела крајем фебруара. ЕУ је следила тај пример у мају, после недеља дебата. Неким земљама унутар блока одобрена је одгода мера.

Покретање санкција наишло је на отпор неких западних земаља, попут Мађарске, која је саопштила да ће те мере само наштетити Западу без значајног утицаја на Русију. САД су почетком јуна признале да су руски приходи од фосилних горива порасли овог пролећа упркос санкцијама.

Средином маја Блумберг је известио да су руски приходи од нафте скочили за око 50% од почетка 2022. године, пошто је Москва преусмерила извоз у азијско-пацифички регион. Руски извоз нафте у Индију порастао је за 25 пута у мају, наводи Ројтерс.

Извор: РТ

БОНУС ВИДЕО: