Пољска ће наплатити своју подршку Украјини

Током четворомесечних сукоба у Украјини Пољска је преузела вођство у подршци свом суседу. Што су међу земљама западне Европе несугласице око тога како да се реагује према Русији бивале очигледније, то је званична Варшава постајала све активнија у подршци Кијеву. Док су Француска и Немачка, као водеће чланице ЕУ, оклевале са значајним и брзим испорукама наоружања и расправљале шта и када може да буде укључено у санкције против Русије, Пољска се наметнула као најагилнија чланица НАТО на европском континенту, поставши логистички центар за снабдевање Украјине. Пољска је и прва по броју добровољаца који су отишли у Украјину и прва по броју избеглица које је прихватила.

Пољаци су већ одавно изнели идеје да пошаљу своје авионе Украјини, али преко НАТО базе „Рамштајн” и да њихове безбедносне снаге уђу у Украјину и обезбеде зону забране летења за такозване хуманитарне коридоре. НАТО је одбио оба предлога не желећи да улази у сукоб с Русијом преко своје ратоборне чланице. Пољска је, међутим, остала и даље усмерена на проблем у суседству, премештајући тежу у односу снага на исток ЕУ, без обзира на проблем с владавином права који има с Бриселом. У томе јој свакако помаже што има највећу привреду у источној Европи, шесту по величини економију у ЕУ.

Говорећи у понедељак на обележавању 79. година од маскара у Волињи, пољски председник Анджеј Дуда је учинио још један корак ка капитализацији уложеног у украјински рат. Он је током комеморације за више од 100.000 Пољака које су током Другог светског рата побили украјински националисти позвао Украјину да призна „срамну истину” – етничко чишћење Пољака. Председник је истакао да је свестан да је ово тешка тема за Украјинце, али да истина о ратним масакрима и другим сличним догађајима у источној Галицији мора да буде „чврсто и јасно изречена”. Пољски парламент је пре шест година изгласао резолуцију којом су убиства, која су између 1943. и 1945. починили Украјинска устаничка армија (УПА) и Организација украјинских националиста (ОУН) под вођством Степана Бандере, имала елементе геноцида. У фебруару 1943. украјински националисти су почели систематски и крајње сурово да уништавају пољско становништво Волиње. Казнене операције достигле су врхунац 11. јула 1943. године, кад су одреди ОУН-УПА спалили око 100 пољских насеља, а жртве су углавном били жене, деца и старци.

Украјина никад није прихватила такво виђење догађаја у Волињи и увек се ти догађаји помињу као део сукоба између Пољске и Украјине који је погодио обе нације. Украјински историчари, с друге стране, тврде да је и до 12.000 Украјинаца убијено у пољским осветничким операцијама. Недавно је и украјински амбасадор у Берлину Андриј Мелник изнео овакав став и додао да Пољска политизује ово питање. После дипломатских протеста Пољске и Израела, он је опозван са дужности.

Неки украјински званичници су још раније указали да пољски став о масакру у Волињи иде у прилог Русији и њеном покушају да Украјину прикаже као државу коју треба денацификовати.

Дуда је обећао да се Пољаци неће светити Украјинцима за Волињски масакр и похвалио је украјинског председника Володимира Зеленског што је на дан комеморације упутио Врховној ради нацрт закона о давању посебног статуса Пољацима у Украјини. Тако је јавност из Дудиних речи сазнала нешто што се тиче украјинских закона. „Данас се то може посматрати као ситуација супротна оној пре 79 година, кад су по сваку цену покушавали да се отарасе Пољака, укључујући и одузимање живота. Украјина данас овим кораком, гестом председника, упућује симболичан позив и говори: ’Овде сте са посебним правима, добродошли’”.

Зеленски је у мају најавио договор постигнут с руководством Пољске о поједностављењу процедуре прекограничних прелаза између земаља. Према његовим речима, актуелна ситуација је „нехотично приморала Украјину и Пољску да забораве спорове око заједничке прошлости”. Пре тога, Зеленски је најавио и усвајање закона о проширеним могућностима за грађане Пољске у Украјини.

Директор руске спољне обавештајне службе Сергеј Наришкин већ месецима упозорава да Пољска планира да поврати контролу над западном Украјином. Крајем прошлог месеца поновио је да према обавештајним информацијама руководство Пољске разрађује сценарио за распарчавање Украјине. У извештају је наведено да Варшава планира да распореди свој мировни контингент у западној Украјини и вероватно оформи „сателит-државу” под својом контролом и заштитом пољских оружаних снага. Истовремено, разматра се пројекат формирања тампон зоне према централним регионима Украјине како би се избегао непожељан директан сукоб с Русијом.

Шта ће све добити Пољаци

Нацрт закона предвиђа да ће држављани Пољске током боравка у Украјини имати право на следеће погодности: запошљавање без дозволе за рад која је потребна странцима и лицима без држављанства; регистрацију и добијање матичног броја пореског обвезника; социјалну заштиту, укључујући право у случају потпуне, делимичне или привремене инвалидности; обављање привредних активности под истим условима као и грађани Украјине; стицање образовања као грађани Украјине, укључујући и новац из буџета; социјална давања у складу са законодавством Украјине; добијање помоћи од Фонда социјалне заштите за особе с инвалидитетом под истим условима као и грађани Украјине; медицинска помоћ под истим условима као и за грађане Украјине.

Политика

БОНУС ВИДЕО: