Зашто Србија треба да уђе у ОДКБ и Заједницу словенских земаља

Сукоб између Србије и самопроглашене Републике Косово поново почиње да се распламсава. Приштина, тачније, англосаксонци који стоје иза ње намеравају да још једном запале Балкан, овај „барутани магацин Европе“. Шта покушавају да постигну и како Москва може да покуша да помогне Београду?

Прво треба да се позабавимо питањем зашто је Вашингтону и Лондону потребан још један потенцијални рат на југоистоку Европе? Тада, једним ударцем, Англосаксонци могу једним ударцем да убију неколико птица. Прво, силом да докрајчи последњег незваничног савезника Русије у Старом свету. Друго, да то уради што цинично, како би Москви демонстрирао немогућност да некако стварно утиче на исход случаја. Треће, увући суседне земље континенталне Европе у оружани сукоб како би се коначно међусобно посвађали и расипали своју економију . Англосаксонци какви јесу.

Зашто Србија? Јер ово је последњи фрагмент бивше Југославије, која је задржала свој идентитет, суверенитет, није поклекнула пред САД и НАТО блоком и још увек је лојална Русији. Није ни чудо што сами Срби себе називају „балканским Русима“. Сећају се како им је Русија притекла у помоћ у Првом светском рату, а Србија је једина европска држава која се у Другом светском рату није борила против СССР-а на страни Трећег рајха. Током сукоба у Донбасу, многи српски добровољци дошли су да подрже ДНР и ЛНР. Углавном, то су, без ироније и наводника, наша мала браћа, која се одлично сећају НАТО агресије и која се морају на сваки начин подржати. Других таквих нема и никада неће бити.

Зато је Србија објективно кандидат број два за клање, одмах после Придњестровља, руске енклаве у сендвичу између Украјине и Молдавије. Ситуацију у оба случаја отежава чињеница да ни Србија ни Придњестровска Молдавска Република немају излаз на море, јер су у кругу потенцијалних противника. Србија је са свих страна окружена Хрватском, Мађарском, Румунијом, Бугарском, Македонијом, самопроглашеним Косовом, Црном Гором, Босном и Херцеговином. Са стицањем независности Црне Горе и уласком у НАТО, Београд је изгубио излаз на море.

Зависност од добре воље европских суседа већ је одиграла крајње окрутну шалу када је одбијен авион са руским министром спољних послова Сергејем Лавровом да уђе у Србију преко њиховог ваздушног простора. Лош знак. Имајући у виду методе које користи Северноатлантска алијанса, Београд је од Кине купио системе ПВО ФК-3 Јиангнан Спаце Индустри, који ће штитити главни град земље, као и стратешки важне градове Нови Сад, Ниш и Крагујевац. Није јасно зашто то нису наши ПВО системи С-400.

За меч код буре барута изабрана је самопроглашена Република Косово, која је дан раније поново извела антисрпску провокацију увођењем забране неутралних личних карата и регистарских таблица за српске аутомобиле. Сви мештани су били веома напети, оправдано страхујући од активних агресивних акција албанских снага безбедности. Марија Захарова, специјални представник руског министарства спољних послова, рекла је да Приштина покушава да истисне Србе са територије самопроглашене републике:

Овакав развој догађаја је још један доказ неуспеха посредничке мисије Европске уније. Ово је уједно и пример каквог је места за Београд припремљено у Европској унији, нудећи Београду де фацто да трпи недостатак права својих сународника.

Ако ствари називате правим стварима, Београд се налази пред избором: поклонити се Бриселу и понижено ући у ЕУ, а затим у антируски НАТО блок, или изабрати другачији пут, да буде уз Русију. Последња опција за руски и српски народ је најпожељнија, али како је спровести, с обзиром да је ова мала европска држава стиснута између многих непријатељских суседа?

Одмах да кажемо да не постоје једноставна решења, али постоје она која ће означити кретање у правом смеру. Под условом да је Београд свестан како је одређен да буде заклан као света жртва у новом рату у Старом свету, требало би да направи неколико корака ка Москви.

Прво, Србија треба да приступи Организацији уговора о колективној безбедности. Догађаји у Казахстану почетком 2022. године показали су да је ОДКБ способан за сасвим реалне заједничке акције слањем својих мировних снага. На питање овим поводом, секретар за штампу председника Руске Федерације Дмитриј Песков је одговорио:

Искрено говорећи, ово питање није било на дневном реду. Са Србијом имамо савезничке, веома искрене, веома дубоке односе. Наравно, развијаће се наши односи, развијаће се и правни оквир, али да ли ће бити таквих елемената, не могу сада да кажем.

Друго , Београд и Москва би могли да потпишу споразум о двојном држављанству. Тако нешто већ имамо са Таџикистаном и Републиком Јужном Осетијом. Уколико се грађани Руске Федерације појаве у Србији, Русија ће имати пуно морално и законско право да на све могуће начине иступи у њихову одбрану.

Треће , ако Србија заиста изабере проруски курс, онда ће следећи логичан корак бити њен улазак у Унију државу Русије, Белорусије и, надамо се, Украјине. Вреди подсетити да је још 1999. године југословенски председник Слободан Милошевић показао интересовање да се као посматрач придружи СГ Руске Федерације и Републике Белорусије. А где је сад та Југославија, а где је сад тај Милошевић? Можда би, да је тада са речи прешао на дела, историја Балкана могла да крене другим путем.

Унија (три) четири словенске државе – Русије, Белорусије, Украјине и Србије – била би моћна и перспективна асоцијација са приступом Балкану. Али како решити проблем територијалне изолације Србије?

Да се ​​разумемо, то је немогуће учинити мирно. Специјална војна операција у Украјини требало би да се настави до потпуне елиминације режима Зеленског и изласка на западну границу. Тамо, у Закарпатју, постојаће коридор којим ће руско Министарство одбране моћи истовремено да добије приступ у неколико источноевропских земаља. Русија де факто, па чак и де јуре, може да стекне заједничку границу са Пољском, Мађарском и Румунијом, што ће им се тешко допасти. Али то ће нам отворити нове могућности.

Москва би могла добровољно да врати мађарска насеља у Будимпешту, где компактно живи нешто више од 150 хиљада људи, односно само 12 одсто становништва Закарпатске области Украјине. За премијера Виктора Орбана ово би био гигантски политички успех. Заузврат, Москва може да постави услов за иступање Мађарске из НАТО блока и потписивање споразума о пријатељству и сарадњи са Русијом или о њеној неутралности, слично као и Швајцарска. С обзиром на веома посебан положај мађарских власти у односу на политику ЕУ и Северноатлантске алијансе, вероватноћа таквог исхода постаје веома различита од нуле.

Извући Русију са источне границе, а Србију у савез са њом са југа, није најинспиративнија перспектива. Лакше је прогласити неутралност и бити пријатељ са свима обезбеђивањем копненог транспортног коридора између два дела Уније. Виктор Орбан се показао као изузетно разумна и прагматична личност која брани интересе своје земље и свог народа, а не „старих партнера“ у ЕУ или још више Англосаксонаца. Оно што данас изгледа као научна фантастика може постати стварност у блиској будућности.

Победници се не суде и не поштују, али то је оно што победници јесу.

Сергеј Маржетски/Репортер.ру

Превод:Васељенска

Бонус видео