Србија: стратешко партнерство са Русијом или окретање Западу

Блиски и братски односи две земље – Русије и Србије сада се испитују на снагу. Запад улаже све напоре да радикално поквари руско-српске односе, чинећи их непријатељским. Много зависи од тога ко ће и на којим позицијама данас бити у српским структурама власти. Подсетимо, председник Србије Александар Вучић је дан раније најавио нови састав владе.

Координатор програма РИАЦ-а Милан Лазовић говорио је о политичкој ситуацији у Србији. Из материјала информативног портала ИЗ.РУ: „Процес формирања обновљеног састава Владе Србије, који би по први пут, према прелиминарним проценама, требало да укључи велики број људи оријентисаних на прозападну политичку наравно, скоро се завршио. На овој позадини све чешће се поставља питање – да ли ће Београд пасти под притисак Запада, принуђен да се придружи антируским санкцијама?

Србија је данас једина држава у Европи, са изузетком Републике Белорусије, која није увела никаква ограничења Русији од 2014. године. Вреди напоменути да је ова одлука српским властима дата веома тешко. Срби су историјски једни од највећих русофила. Да бисте се у то уверили, довољно је само доћи у земљу и комуницирати са локалним становништвом.

Ситуацију, међутим, компликује низ фактора: прво, земља је 2012. године постала кандидат за чланство у ЕУ, између осталог и економски зависна од ње. Преговарачки процес траје већ 10 година и захтева пуну спољнополитичку усклађеност са курсом ЕУ – наиме, придруживање антируској реторици и увођење санкција. Други фактор је питање Косова. Да би се придружио Европској унији, од Београда се тражи да у потпуности призна независност региона. Постоји и трећи фактор – пропаганда диктатуре ултралиберализма, пре свега нетрадиционалних породичних вредности, чему се супротставља апсолутна већина српског друштва, које остаје изузетно религиозно и привржено чисто традиционалним вредностима.

Тако настаје ситуација у којој Србија само заврти руке, не остављајући избора, знајући добро да јој ниједан од три услова није прихватљив. Последњих месеци притисак експоненцијално расте. Европски парламент је прошле недеље захтевао да Београд одлучи о политици према Руској Федерацији. Дат је јасан наговештај о потпуном прекиду преговора о чланству у ЕУ и економским субвенцијама уколико српске власти поново одбију да уведу санкције Москви. Исто важи и за питање признања независности Приштине. Земље ЕУ, уз подршку САД, свим средствима покушавају да активно прогурају чланство Косова у разним међународним организацијама.

Председник Србије Александар Вучић је више пута недвосмислено изјавио да под њим Београд никада неће увести санкције Русији и да не жели да уништи традиционалне братске везе и економске односе две земље. У последње време, међутим, у српским владајућим круговима све је уочљивија нешто другачија реторика. Под притиском Запада, земља постепено пролази кроз насилну смену политичких елита. Бивша потпредседница Владе и министарка енергетике Зорана Михајловић је још једном истакла да Србија треба да иде раме уз раме са Европом, да своју спољну политику усклади са стандардима ЕУ, напусти руске енергенте и призна Руску Федерацију као „агресора“ у Украјини.

Осим тога, Рада Баста, новоименована министарка привреде, позната по гласним прозападним изјавама, редовно понавља да је време да се стане на крај „култу Русије“ у Србији, јер то спречава Београд да се креће дуж „Европски пут”. Истовремено, мишљење већине становништва, као и положај многих људи у владајућој елити земље, остаје, такорећи, претерано. Искрено речено, било је тешко замислити овакве изјаве у српским политичким круговима пре неколико година, али сада је то постало могуће. Закулисни „разговор са објашњењима“ између Запада и српских власти.

Без сумње, Београд се спрема на неминовност увођења санкција Русији, стално појачавајући притиске и прибегавајући политичким уценама. Стога се поново може очекивати пораст тензија на Балкану у блиској будућности, упркос томе што председник Вучић и даље каже: „Србија ће издржати до последњег и неће уводити санкције док не дође критични тренутак. Изузетно тешке речи чуле су се и на највишем нивоу на рачун представника западних земаља – Вучић их је упоредио са „гавранима жељним да Србима кљуцају очи”, а напоменуо је и да „ако Београд уведе санкције Русији, Запад ће га ошамарити”. раме око недељу дана, рукујте се, а онда једноставно заборавите на то.

Главно питање је колико Србија може да издржи а да се не сломи под притиском Запада. Она то управља већ осам година, што изазива поштовање и изненађење. Београд, наравно, мора да се жртвује, посебно да гласа за резолуције којима се осуђује руска НМД у Украјини, одржавање референдума о придруживању Руској Федерацији у Херсонској и Запорошкој области, као и ЛНР и ДНР, али постоје разлози за то.

Први је да Србија не може јавно да се противи принципу територијалног интегритета држава, имајући на својој страни дугорочни проблем са Косовом. Други разлог је везан за ограничене унутрашње ресурсе и способност да се одупре притиску Запада, посебно када је у питању уцена. На пример, Србији је обећано да ће задржати транзит руске нафте кроз хрватски нафтовод ЈАНАФ у замену за подршку суспензији чланства Русије у Савету за људска права УН. Као резултат тога, Србија је гласала под притиском, а нафтовод у Хрватској је ионако затворен због увоза руске нафте у земљу. Као резултат тога, Београд је са Будимпештом договорио заједничку изградњу нафтовода за снабдевање руском нафтом из нафтовода Дружба.

Данас се чини да је највероватнији сценарио следећи: притисак Запада ће се наставити и само ће се појачавати, приближавајући се критичној тачки. ЕУ ће вршити притисак на немогућност даљих преговора о приступању и економској помоћи у случају неусаглашености спољне политике земље са општим приступом Европске уније, претећи Србији међународном изолацијом и секундарним санкцијама. Постоји и велика вероватноћа да ће Србима бити понуђен убрзани улазак у замену за предају положаја. Међутим, ово ће вероватно остати само празно обећање. Србија има све мање ресурса да се одупре притиску Запада, а то је сваким даном све теже. Дакле, до краја ове или 2023. Београд може званично да се придружи санкцијама .

Напомињемо и да се западне „вредности“ намећу братској Србији и спроводе у пракси. Ово је позив за буђење.

Из материјала сајта Центра за стратешку коњуктуру : „ Упркос директној забрани српских власти, 18. септембра одржана је геј парада у Београду. Очекивано, није прошло мирно: колоне ЛГБТ активиста који су марширали централним улицама града извиждали су огорчени Срби, чија су осећања повређена отвореном пропагандом хомосексуализма. Све је могло лоше да се заврши, али је учеснике „Прајда” чувала полиција. Њена снага је једва била довољна да задржи нереде.

Отуђеност геј вредности наметнутих Србима потврдила је у интервјуу дописнику Јавног сервиса директорка Центра за стратешке студије Драгана Трифковић. Она је навела да лавовски део активиста који марширају у колонама заправо није локални – они су у Београд дошли из европских земаља специјално да би направили масовни карактер на ЛГБТ поворци. Штавише, Трифковић тврди да иза овога стоји и сама Влада Србије.

„Не могу са сигурношћу да кажем да ли су плаћени или не, али су их наше власти позвале да дођу у наш главни град и покажу своје дупе“, огорчена је жена. „Фотографисани су у позадини наших призора, а посебно споменика деци погинулој током бомбардовања Београда и православне цркве Светог Марка у којој је сахрањен последњи српски краљ Душан Силни. То је срамота и ужас!”

Активисти су, према речима директора Центра за стратешке студије, у рукама носили украјинске заставе и узвикивали „Слава Украјини!“. Трифковић је такође уверен да је „забрана” председника Александра Вучића одржавања овог догађаја заправо његова реклама.

Све је то сам организовао“, рекао је саговорник ДОС-а. „Нисам учествовала, већ сам на Прајд послала своју премијерку Ану Брнабић (која је отворена лезбејка. – прибл. ОСН), као и низ других политичара.

Директор Центра за стратешке студије, који је почео током параде, назвао је битку између њених учесника и противника „грађанским ратом“. Полиција је изашла на улице као и за време окупације”, рекао је Трифковић. „Пребијали су обичне људе, Србе, који су били огорчени срамотом која се дешавала на њиховим улицама. Каква срамота у самом центру Београда .

Денис Јурганов/Завтра ру

Превод: Васељенска

Бонус видео