Игор Друз о дигитализацији у Казахстану – огледном пољу Новог светског поретка

У Заједници независних држава све рекорде у изградњи система тоталитарне контроле бије Казахстан, који је чак испред Руске Федерације. Природно је да спроводи и друге тачке глобалне агенде, посебно у пропаганди русофобије и државној политици екуменизма, када се поглавари свих конфесија добровољно-принудно постепено доводе до заједничког именитеља.

Прочитао сам интервју са локалном „дигиталном” фигуром, поучном у својој искрености и препознавању огромне улоге „пандемије” у дигитализацији. Као и увек, смешно позивање на „погодности” и борбу против корупције уз помоћ озлоглашене „транспарентности”, што у ствари значи свезнање шачице олигарха о сваком кораку обичних грађана и предузетника, и апсолутну способност поништавања њихових ресурса. Такође, дигитализација Казахстана је показала своју изузетну рањивост током нереда почетком године, када људи нису могли да користе свој безготовински новац због замрзавања терминала, а из истог разлога нису могли ни да исплате новац. Свака ситна корупција је мање зло у поређењу са оваквим злоупотребама. Ево елоквентног наслова овог чланка и његових кључних теза:

„ДИГИТАЛИЗУЈ СЕ ИЛИ УМРИ“ – ОДАВНО НИЈЕ СЛОГАН, ВЕЋ СТВАРНОСТ“

«…Ia-centr.ru је разговарао са финансијским аналитичарем, директором јавног фонда Финансијска слобода Расулом Рисмамбетовим.

– Како се последњих година развија дигитализација привреде Казахстана?

– Овај процес се убрзано развија, јер се свет брзо мења. Земља је тешко погођена ковидом. Подстакао нас је да идемо на дигитално пословање, а посебно да развијемо безготовинско плаћање. Пандемија је померила око 70-80% плаћања на Интернет, а на корпоративном тржишту ова цифра је достигла 90%. Мислим да је ПАНДЕМИЈА ЈАКО ПОМОГЛА БАНКАМА…

Готовина и даље игра важну улогу у малопродаји. Ипак, Казахстанци су одавно прешли на QR, онлајн трансфере. Пластичне картице су већ застареле – плаћања се врше преко ApplePay или GooglePay, NFC-плаћања цветају. Обим безготовинског плаћања расте: у првој половини 2022. године премашио је 43 трилиона тенги. За Казахстан је ово рекорд.

Сада Казахстан разговара о преласку на јединствени стандард QR – кодова тако да сваки POS – терминал прихвата QR од било које банке. И мислим да ће се развој безготовинског плаћања само убрзати. Чињеница је да дигитализација значајно смањује баријере у финансијском сектору: свака, чак и најмања банка, може да развије сопствена безготовинска плаћања…

-Како се банке прилагођавају новим условима?

– Рад у овом правцу се активно води. Народна банка, на пример, овде показује велики успех. Разумеју потребу за ИТ-модернизацијом и многе приватне банке. Дигитализација је погодна за све учеснике на финансијском тржишту, јер дигитализација убрзава доношење одлука. Интеракција са банкама постаје лакша не само за корпорације, већ и за грађане. Доказ за то је да су готово све дигиталне иновације банкарског сектора већ присутне у малопродаји. „Дигитализуј се или умри“ за нас одавно није слоган, већ реалност. Истовремено, нису све банке у Казахстану спремне за дигитализацију. Мислим да ће за годину дана бити принуђени да хитно дигитализују, јер нису имали времена да то ураде раније. Постоји још једна важна тачка: трошкови уласка на ИТ тржиште се стално смањују. Ако банка још није успела да пређе на дигитално, моћи ће то да уради за годину дана, али 2 пута јефтиније. Вероватно неки играчи из таквих разлога успоравају са дигитализацијом.

– Један од најпознатијих финансијских пројеката у Казахстану је развој дигиталног тенгеа (или криптотенге, како га често називају). Тако је у фебруару 2022. Антикор рекао да ће убрзани прелазак на националну електронску валуту помоћи у борби против корупције. Како можете оценити овај пројекат са становишта финансијера?

– Дигитални тенге је иницијатива Народне банке Казахстана. Народна банка га развија последњих неколико година. У јулу је покренут пилот пројекат, којем се одмах придружило неколико казахстанских банака…

Међутим, саме банке постоје за друштво, а јавна корист од пројекта је неоспорна. Чињеница је да дигитални тенге значајно повећава транспарентност трансакција и омогућава вам да у потпуности пратите било коју трансакцију. Због тога се Антикор укључио у овај пројекат.

– Интерес државе овде је заиста очигледан. Какву улогу, уопште, имају владине агенције у дигиталној економији?

– Министар за дигитализацију Багдат Мусин је једном рекао да треба створити услове за Казахстанце када им је за доношење важних одлука потребан само паметни телефон и приступ интернету. Нема потребе да држите папирна документа са собом. Ово се, наравно, не односи само на „дигиталну економију“. Међутим, реформе Министарства дигиталног развоја директно утичу на финансијски сектор.

Већ следеће године државне структуре треба да представе нове пројекте. Казахстан ће увести електронски дигитални потпис у виду QR-кодова. Захваљујући њему, потребна радна документација (укључујући и финансијске трансакције) може се саставити без личног контакта са другим странама.

БОНУС ВИДЕО: