Ко је Лула да Силва – из затвора на чело државе трећи пут

Луис Ињасио Лула да Силва, који је победио на недељним изборима, први пут је 2002. године изабран за председника Бразила, а други мандат је освојио на изборима октобра 2006. године.

Надимак Лула је добио од свога имена Луис, који је 1982. године законски додао своме имену.

Под овим надимком је познат у Бразилу и широм света.

Рођен је као седмо од осморо деце сиромашне радничке породице из савезне државе Пернамбуко, преноси Танјуг.

Научио је да пише са 10 година и напустио је школу после четири разреда.

Почео је да ради са 12 година као чистач ципела и улични продавац.

Променио је више послова и постао близак левичарском синдикалном покрету. Године 1975. постао је председник синдиката металаца у околини Сао Паола.

Група интелектуалаца и синдикалних радника, укључујући Лулу, 10. фебруара 1980. године основала је Радничку партију.

То је била левичарска странка основана у условима војне диктатуре.

Лула је 1986. године изабран за посланика у Националном конгресу.

Године 1990. одлучио је да се више не кандидује за посланика, већ да ради на ширењу партије и да се кандидује на председничким изборима, што је покушао већ 1989. године.

Пре успеха на председничким изборима 2002. године, Лула је био левичар који је заговарао драстичну реформу бразилског друштва.

Од доласка на власт његов политички програм је био много умеренији и прагматичнији, што је разочарало неке од његових сабораца.

Његови најважнији социјални програми су програм искорењивања глади и финансијска помоћ за породице које школују и вакцинишу своју децу.

За време првог Да Силвиног мандата, број сиромашних у Бразилу је смањен за 27,7 одсто.

До пре три године, Да Силва је служио 12-годишњу казну затвора због корупције.

Изгледало је да му је политичка каријера готова, међутим, пуштен је из затвора 2019. након што је суд одлучио да је судија који је водио процес био пристрасан.

За повратак на власт Да Силва може да захвали не само својој борбености и популистичком шарму, већ и све већој забринутости грађана због ширења неједнакости, што је довело до новог таласа успона левичара на власти у Латинској Америци последњих година.

Да Силва је успешно искористио чежњу Бразилаца за просперитетнијим данима свог председништва, када је земља, до тада 13., постала седма највећа привреда света и када су, како је често истицао у предизборној кампањи, просечни људи себи могли да приуште говедину.

Међутим, готово сви се слажу да ће Да Силви бити тешко да понови своје раније успехе, јер се политичка и привредна ситуација драматично променила.

Бразилски раст у прва два Да Силвина мандата подстицала је растућа глобална потражња за производима као што су соја и гвожђе, као и откриће највећих резерви нафте у историји земље.

Земља данас, као и добар део остатка света, покушава да се извуче из привредног понора након пандемије борећи се са инфлацијом и растућим ценама горива.

Да Силва ће морати да води земљу која никада није била дубље подељена.

Од његовог суђења за корупцију и опозива његове наследнице Дилме Русеф, поларизација је пустила дубље корене.

Левица окривљује десницу да манипулише правосуђем, а Болсонарове присталице оптужују Да Силву да је лопов који планира да украде изборе.