Летеће измене на месту декана

Добар део наше јавности, бар оне академске, упознат је са „дејствима” у вези са јулском сменом декана (Б. Ристивојевић) на Правном факултету у Новом Саду.

Ове јесени сага неправа кулминира – уместо „довођења к познанију права” један државни правни факултет од закона бежи. Наиме, новосадски суд је донео извршну исправу (П1 24/2022. од 13. 10. 2022) по којој је, овде потписник, враћен на функцију декана, али му се, уз  помоћ физичког обезбеђења, онемогућава да у деканат уђе. Попуњава се рубрика „да ли је могуће” невероватном чињеницом да један државни правни факултет игнорише одлуку суда.

Све је почело сменом декана на врелој јулској седници факултетског Савета (7. 7. 2022) због, како је наведено, информисања студената о академским стипендијама у руској амбасади (оцењено као „политичка подршка Русији” „након почетка сукоба у Украјини”) и неког званичног ручка у дане студентског беседништва на Златибору. Сви који су подржали декана су потом смењивани са функција: један асистент, у статусу узбуњивача, је беспризорно већ отеран на улицу (30. 9. 2022), а покренути су монтирани поступци не би ли се некако читава та „деканова клика” елиминисала са факултета.

Смењени декан је пресавио табак и Виши суд је недавно (13. 10. 2022) донео привремену меру којом је враћен на функцију (до окончања судског поступка који је у току). Међутим, не лези враже, Правни факултет се пропиње изнад суда, игнорише извршну судску одлуку, телом бранећи и печат и деканат.

А „правно” најневероватније ствари тек почињу када се у јулу смењени декан поново смењује („пуцањ у мртваца”)?! У тоталном заносу софизма који се десио на скорашњој седници Савета факултета од 19. 10. 2022, по замисли његовог председника (Д. Милков), у неколико минута настаје правни хаос: прво је одлука о мојој смени од 7. јула ретроактивно укинута па сам „телепортован” у јулу и на функцију декана (тач. 2 седнице). Мора да су у том моменту схватили да та одлука о мом разрешењу није ваљана па сам постао декан поред „декана” („изабраног” на Савету од 17. 10. 2022); међутим, у следећем минуту сам поново „разрешен” (тач. 3 седнице); па је разрешен „други декан” (Т. Бугарски, која је 17. 10. 2022 била „изабрана” на седници Савета и тако виртуелно досегла најкраћи „декански” мандат у историји академства од 48 сати (тач. 4); да би истог тог „декана” (Т. Бугарски) „изабрали” за „в. д. декана” (тач. 5) и коначно, отпочели нови избор за „декана” (тач. 6 седнице). И сав се овај маневар злоупотребе права спроводи не би ли се изврдала судска одлука. А та привремена мера све време стоји са стране чекајући (принудно) извршење, посматрајући неке правнике професоре и не верујући да је то што види могуће на правном факултету. А рекао бих да се и здрав разум слаже са њом.

Све ово за наук нам открива да има много тога „трулог у држави Данској” ако је појединац, председник Савета (уз то незаконито на функцији), убедио себе (а уцењујући остале у тиму) да је ово његов приватни рат на његовом и ничијем факултету, да може право подводити бесмислу газећи по угледу чувене академске институције, не презајући да умисли како је и суд испод њега. Сме ли се све то због малог, малецног, а личног интереса – суд је већ рекао, нека се изјасне студенти и свеколика српска јавност!

Бранислав Ристивојевић / Политика

Правни факултет у Новом Саду

БОНУС ВИДЕО: