ЛУМПЕНЕКОЛОЗИ

У праву сте, овај наслов  неодољиво подсећа  на  лумпенпролетеријат. У наставку ћете видети да разлике скоро и нема или су исте само развојне. Претходно, нарочито за млађе нараштаје,једно подсећање. Лумпенпролетеријат је први поменуо и дефинисао Карл Маркс. По Марксу највећи непријатељ његове комунистичке идеје су баш ти лумпенпролетери. Маркс вам је онај што му је слика дуго висила на тргу, некад његовом а сад Пашићевом а све у Београду. И још да знате да се од ове двојице поменутих не зна који је гори. За млађе нараштаје још и ово, Маркс је кажу написао Капитал тј. преписао од неког (плагирао). Ето од кога је министар Мали научио како се краде.

Од лумпенпролетеријата тј. лумпенпролетера касније настадоше анархисти, нихилисти, терористи, комунисти, нацисти, лумпенеколози, и све тако до данашњих украјинских догађаја. У Србији се запатише две ендемичне врсте, а то су лумпенеколози и лумпенопозиција.

Лумпенпролетери, сама реч вас наводи на суштину имена: уличари, терористи и ко зна шта још. Шта је заједничко лумпенпролетерима и лумпенеколозима? Борба за туђе и неодољива жеља за влашћу, по било коју цену. Улица им је игралиште на којем и једни и други руше све пред собом и фабрике и мостове како постојеће тако и оне ненаправљене, морал и православље и све што је свето. Не смемо бити наивни ни према једнима ни према другима (све ми се чини да су ови лумпензелени еволуирали из оних лумпенцрвених). Пред лумпенцрвеним поклекла је чак и једна царска Русија док је нама изгледа суђено да се зарушимо пред лумпенеколозима.

Мислим да је лумпенекологија  перфиднија јер успевају да добију легитимитет, а све од потомака лумпенпролетера то јест од владајуће лумпенопозиције. Сетимо се, тако је на власт дошао извесни, свима познати Адолф. Наиме двотрећинску већину у скупштини (а довољно је и проста) има владајућа коалиција, док у самој коалицији трочетвртинску већину има СНС. Како онда поверовати да неко случајно буде изабран за заповедника еколошког табора. Дакле ништа ту није случајно као ни то да Министарством заштите животне средине заповеда једна обамрла особа. Што би рекао наш народ, нашла крпа закрпу. Све спекулације о непријатељству између лумпенеколога и потомака лумпенпролетера падају у воду. Мало сам збуњен оваквим коалиционим споразумом, иако сам прошао сито и решето и безброј пута тврдио да ми је само међед мјера, и то онај гризли ваљда што је амерички. За овакву симбиозу лумпенеколога и потомака лумпенпролетера цитираћу један стих из једне севдалинке „ко је коме ноћас на конаку?“. Лумпенеколози се саблажњавају правно институционалних решења и то јавно изјављују, улица је њихово разбојиште-радно место.

Има једна Маја (вероватно скраћеница од неког дужег имена) из врхушке лумпенлупежеколошког комитета, којој саветујем, да кад већ иде у школу, и то сам Бог зна у ком својству, поради уз помоћ неког професора на свом матерњем језику, ако јој је матерњи (може и француски и енглески, шта јој лакше, само да је разумемо). Иначе, за Мају је улица такорећи црква, а штета, могла је да је мало паметнија и да познаје мало боље историју (бар као ђак петак) бити савремена госпођа Колонтај, овако Мајо ризикујеш да те прозову уличарком.

Иначе, ударна демагошка поштапалица лумпенеколога је „укидање, закидање и ко зна шта још од закона“. Међутим, пошто им је, њима лумпенеколозима, карактер на климавим ногама знају да буду веома кооперативни кад им њихова, старија браћа тј. потомци лумпенпролетера и понеки амбасадор нареди. Дакле само је једна коалиција на власти, а то су потомци лумпенпролетера плус лумпенеколози и наравно,после кратког нећкања и лумпенопозиција.

У име тзв. опозиције 8.11.2022 лумпенеколошки устанак издаде заједничко саопштење у којем саопштавају да има довољно места за све, и за пољопривреду и за фабрике и наравно за РУДАРСТВО, али са начелима максималне заштите Природе. Довољно је репрезентативних примера у свету (иако их они називају „позитивним“ као да не знају значење те речи), само их треба проучити па применити и наравно, резултат би био преварити (као на пример Папуа Нова Гвинеја, Мадагаскар, Конго и зашто да не Бор, Црљени, Зајача и други, примедба аутора). Ето видите, само да нашкрабају на папиру ту бајковиту максималну заштиту и ето рудника (јадни папир трпи све). Кад читам њихово саопштење ко да чујем Весну Продановић и Виолу Фон Крамон. Ето видели смо како се зло уједини а пред народом праве представу да се свађају.

Наравно то је само једна породична свађа која се врло брзо изглади на скупштинском казану. Поцркали дабогда, рече ми један мученик са казана народне кухиње. Од првих дана ангажовања лумпенеколога и осталих лумпена око Рио Тинта и сличних фирми, удружење „Заштитимо Јадар и Рађевину“ их је прочитало као оно упозорење „ПАЗИ ОТРОВ“.

Шта онда радити? Просто, проблем екологије вратити у правни систем, али како кад је судство у Србији клинички мртво? Опет просто, притиснути циљано поједине институције судства и нечекајући исход пред њима проблем интернационализовати. Будите сигурни да имамо моћна средства против потомака лумпенпролетера. Пре свега, на располагању су нам институције као што су секретаријати или бирои (читај судови) при Савету Европе са седиштем у Стразбуру који одлучују по конвенцијама. Предочићу вам дефиницију конвенције: конвенција је међудржавни споразум чији се ефекти односе на све потписнице. Конвенције и одлуке о њима постају обавезујући документ у свим земљама потписницама!!! Навешћу само неколико конвенција које третирају еколошке проблеме, а то су  Бернска  и Бонска конвенција и оне се баве биодиверзитетом док Архуска конвенција гарантује укљученост локалне заједнице у доношење одлука о пројектима који могу имати утицаја на животну средину (никако локална самоуправа, већ како је напред наведено – локална заједница). Такође нам је доступан и Комитет за људска права, а седиштем такође у Стразбуру. Е баш овај Комитет је као „измишљен“, као што и јесте ради нас из Србије и остатка Балкана. Том Комитету може да се обрати свако физичко лице које осећа да су му његова људска права ускраћена или угрожена.

Оно што је специфично како за наведени Комитет тако и за конвенције, је да претходно пред домаћим судовима не морамо исцрпсти ни једно право средство нити судску инстанцу, већ се можемо одмах и директно обратити истима. Морам ово, што сам напред навео да понављам по ко зна који пут јер „једном браздом не узора њиву“ (Свети Николај Велимировић). За све наведене и ратификоване конвенције Србија је прихватила надлежност секретаријата (читај судова) у Стразбуру. Све наведено добија на тежини, кад се зна да смо чланица Савета Европе. Савет Европе није исто што и Европска унија (далеко јој лепа кућа). Савет Европе је више географски појам па тек онда политички и Савет Европе сачињавају све европске државе, наравно које су признате као државе.

Све ово знају ,или би требало да знају лумпенеколози и њихови лумпенадвокати као и лумпенневладинеорганизације, које се баве људским правима али сви беже од тога ко ђаво од крста. Свима њима није до истине и ниједан од наведених субјеката не поднесе ниједну представку Комитету за људска права, а камоли жалбу или тужбу. Ко хоће да види, не треба му докторат права који имају неки из ужег руководства лумпенеколошког комитета. Не бојим се да им поменем имена, само ми је гадно, верујте ми Србија има правника и адвоката тушма и тма, али боље да их није (свака част изузецима) јер њихово ћутање је већ хронично, а за разлог приупитајте једног од лупежадвоката (чини ми се да је да ли из Београда, да ли из Ваљева?), који важи за врх (читај: дно) адвокатуре у домену лупежекологије кога су већ једном питали за горе наведени Комитет, али то питање је наишло на гнушање код истог. Свима њима је у интересу да еколошки проблеми трају што дуже и што дуже. Кад је пројекат „Јадар“ званично укинут, исти тај адвокат је тражио мораторијум, и то великим словима у неким малим новиницама новијег датума. Још један међу лупежадвокатима је из Лознице, који за себе тврди да је он само мали лупежеколошки адвокат, са чиме се свакако морамо сложити. Само треба да објасни да ли су му и примања у складу са његовом маленкошћу. Исти је стигао да га прими председник Владе Србије, а тамо се, верујемо, добро снашао јер такве пријеме је вежбао са извесном функционерком Лознице града, са оном Маленом што је отворила сезону „шуге“ (дечија игра) на лозничком шеталишту. Докле би тек стигао да је као онај, да ли из Београда или из Ваљева.

Лумпенеколога има и нижег ранга али није им због тога опростити. Сви су пунолетни и не могу се „вадити“ да су заведени (израз „заведен“ је карактеристичан за следбенике лумпенпролетера). Не могу заобићи такорећи врхушку наше науке, која подржава све проблематичне лумпенекологе. Међу њима је професор доктор Ратко Ристић, декан шумарског факултета и проректор БУ, а који је члан Републичке ревизионе комисије за пројекте од значаја за Републику Србију, како се наводи у његовим јавно доступним биографијама на сајтовима институција чији је члан. Немогуће је поверовати да наведени професор није знао за 528 бушотина само у Јадру. По нашим сазнањима исти је учествовао у оверавању дозвола за МХЕ (бар за четрнаест) у Поткопаонику. У стопу га прати професор доктор Драгана Ђорђевић, а то је она госпођа коју сам ја о пројекту „Јадар“ упознао 16. јуна 2020. године у Шапцу и она ме саслушала разрогачених очију. Кад је пројекат „Јадар“ званиччно укинут, госпођа Ђорђевић је на сав глас тражила мораторијум. Да ли су и колико свесно или несвесно подржали лумпенекологе то ће они морати једног дана, натенане, објаснити народу.

Шта чинити против лумпенеколога? Просто, пресећи им жиле куцавице (не бојте се ово је само метафора) на шта би они и пристали, па ако преживе преживе, само да им не пресечемо жиле куцавице којима им пристиже новац од страних обавештајних служби а преко НВО, као што су USAID, Сорош, Рокфелер, Хајнрих Бел и нарочито немачки зелени (то су они следбеници оног Адолфа) и др. Шта мислите зашто је Путин, пре више година,  практично укинуо НВО у Русији. На срамоту владајуће лумпенкоалиције свакако иде и довођење (никако не могу да поверујем да их је народ изабрао) лумпенеколога на државну благајну тј. на моју грбачу и на грбачу остатка поштеног народа као и на казан (неко то назива рестораном).

И ето драги моји. Лумпен, лумпен а може и лупеж (како их мој унук назива) од породилишта, преко вртића, школа па све до погребног туризма. И још за крај предлажем, а требало је и много раније, термин мафија, који је иначе италијанска реч заменимо са речју лумпен а ко воли, како каже мој унук, може и са лупеж. Наиме треба се држати традиције, јер ми већ имамо трећу-четврту генерацију потомака лумпен тј. лупеж пролетера. И само још на крају да вас подсетим то су они Марксови који, и да нису ништа друго урадили, убили су Бога у себи па и у другима, који се одрекоше Бога. Не каже се џабе, „убићу Бога у теби“, и сигуран сам да је то рекао Маркс, а његови лумпен лупежпролетери прихватили као императив. Наравно Бога су „убили“ само у њима и онима који се одрекоше Бога. Верујте ми да се стидим тог времен када су убијали Бога и ако је то била немогућа мисија. Не могу да завршим, а да вам не испричам један догађај из Другог Светског рата. Место догађања концентрациони логори, наравно немачки тј. нацистички, где су најпаметнији Јевреји, који су допали у те логоре, организовали суђење Богу, али сва срећа да им је Бог био недоступан па су му судили у одсуству (пошто купио пото и прод’о).

Ако Бог да, по његовој вољи да буде, па шта год буде.

 

Удружење Заштитимо Јадар и Рађевину

Алимпић Момчило

Бонус видео