Време је за дипломатску офанзиву Србије

Хоће ли грађани Србије дочекати дипломатску офанзиву Србије? Постоји консензус у нашој јавности да је била грешка што смо пристали да се преговори с представницима Албанаца на Косову и Метохији воде под окриљем Европске уније, уместо Уједињених нација.

Једнако смо до сада били сагласни да је веома тешко, ако не и немогуће, вратити преговоре опет под окриље Савета безбедности УН.

Међутим, изјава председнице Европске комисије госпође Урсуле фон дер Лајен, да ће се у даљим преговорима као део платформе уврстити и предлог Француске и Немачке, представља идеалну основу да Србија безусловно сада инсистира на томе да ЕУ више не може бити прихватљив посредник у преговорима.

Србија има адуте

Да подсетим, једини правни оквир за уређење односа Србије и Албанаца на Космету јесте Резолуција Савета безбедности УН 1244 која односе уређује привремено, све док их Београд и легитимни представници Албанаца на Космету не регулишу трајно неки новим споразумом. Према Резолуцији 1244, Србији се признаје суверенитет и територијални интегритет у границама које обухватају и територију Косова и Метохије (у јавности је разјашњено да се права СРЈ из 1999. године сукцесијом признају као права Србије, па се то сада неће објашњавати), а Албанцима се гарантује веома широка аутономија.

Преношење мандата на ЕУ је преношење само посредничке улоге у преговорима, у оквирима Резолуције 1244. Због тога су до сада сви званични представници ЕУ у преговорима увек истицали да је њихова улога статусно неутрална. Познато је да ЕУ фактички није била неутрална, али је формално то увек био задати оквир свих представника ЕУ у преговорима. Зато што се и положај ЕУ посредника у преговорима и њихово поступање темељи на Резолуцији 1244.

Предлог Француске и Немачке подразумева признање тзв. Косова у форми сагласности Србије да Косово постане пуноправни члан УН. Тај и такав предлог је у потпуности на страни захтева Приштине.

Све док то није постала и званична политика ЕУ, Србија је морала на одвојеном колосеку да се бори против тих и сличних агресија Француске и Немачке (наравно и САД и Британије, док су други притисци занемарљиве снаге). И да истовремено прихвата посредничку улогу ЕУ у преговорима с Приштином.

Сада, када је председница ЕК јавно рекла да суверенитет тзв. Косова постаје платформа поступања ЕУ у тим преговорима, чиме је ЕУ самовласно и без правног утемељења променила мандат који је добила на основу Резолуције 1244, Србија има све адуте, све правно признате разлоге, да покрене читав низ дипломатских иницијатива.

Србија би требало да:

упути захтев Савету безбедности УН да се преговори врате под окриље УН, пошто је Европска унија прекршила мандат који је добила од УН;

укаже Савету безбедности УН да таквим поступањем Европска унија дезавуише Савет безбедности УН, који је једино меродаван за доношење неке нове резолуције уместо Резолуције 1244, и поступа као да она има нека изворна овлашћења о овом питању, иако су њена овлашћења изведена из ауторитета УН;

подвуче да већина држава не признаје тзв. независно Косово и да на овај начин Европска унија ниподаштава и овлашћења Генералне скупштине УН;

обавести Европску унију да више неће учествовати на састанцима које она организује;

истовремено обавести међународну јавност да је увек спремна да разговара или непосредно са легитимним представницима Албанаца на КиМ, или на састанцима које организује Савет безбедности УН.

Веома је важно да се види да је Србија увек спремна да политичким средствима, мирним путем, обезбеди најшира могућа аутономна права Албанаца на Космету, али да не пристаје да јој на било који начин буду умањена права која јој припадају по Резолуцији 1244 (и документима на које се та резолуција позива) и Уставу Србије.

Прворазредни догађај

Као минимум Србија би могла да обавести међународну јавност да ће се вратити и преговорима које би организовала Европска унија, али само након што се недвосмислено утврди да је Европска унија одустала од укључивања платформе Француске и Немачке у преговоре, и то ако би потврдила своју пуну неутралност без било каквог прејудицирања садржине могућег споразума Србије и Албанаца на Космету.

Нажалост, Србија је до сада у преговорима деловала реактивно, тек када се одигра неки нежељени догађај или успостави ток ствари који јој креирају непријатељи. Она делује и неопрезно, зато је сада у позицији да готово моли да добије било шта од онога што је била обавеза Приштине.

Са таквим поступањем се мора прекинути.

Изјава председнице ЕК је прворазредни догађај који омогућава праву офанзиву Србије и ова прилика никако се не би смела пропустити. Србија је потпуно у праву и снажним дипломатским деловањем добила би још већу подршку дела света који није и неће признати тзв. независност Косова, а противнике би довела у позицију да су сами себи везали руке.

То је један од корака на путу изградње нове платформе за очување Србије. Али важан корак.

Извор Печат / Бранко Павловић

БОНУС ВИДЕО: