Одбијање Турске прими саучешће од САД показује дубок јаз између две силе

Терористички напад у Истанбулу поново открива огроман понор у односима Турске и Америке који тешко да може да се премости.

Курдски екстремисти осумњичени за напад, годинама су уживали безрезервну подршку у наоружању од Пентагона. На чуди што је Анкара љута и не жели да прими америчко саучешће, каже за Спутњик Војислав Лалић.

Овај дугогодишњи дописник из Турске и одличан познавалац прилика у тој земљи додаје да је, према најновијим званичним саопштењима, полиција ухапсила више од 40 особа за које се сумња да би могле бити у вези са нападом у центру Истанбула, у коме је погинуло шесторо, а рањено 80 људи.

Лалић каже да, иако полиција то још није објавила, турски медији тврде да је познато и ко је главни нападач:

“У питању је жена, на снимцима са улице она је у једном тренутку седела на клупи са торбом и кратко пошто је устала са те клупе, десила се експлозија. Пратила су је двојица младића. Према најновијим сазнањима у истрази, стигла је из једног места у Сирији где се налази упориште, односно центар за обучавање курдских терориста. Она је послата да изведе терористички напад који је однео шест живота”.
Дакле, за Анкару дилеме нема, иза овог терористичког напада стоје курдски терористи, односно забрањена Радничка партија Курдистана.

Експлозија додатно нарушава однос Турске и Америке

Њена филијала која се зове Јединица за заштиту народа стационирана је у северној Сирији. Лалић подсећа да су се ове јединице из Туске раније бориле против припадника Исламске државе.

“Зато су и уживале подршку у наоружању од Сједињених Америчких Држава, јер су се бориле против џихадиста. То је један од проблема који већ дуже време оптерећује односе између Турске и Америке. Док Турци тврде да су припадници те групе терористи, у Вашингтону кажу да су они борци за слободу”, објашњава наш саговорник.

Турска је одбила да прими саучешће од Сједињених Америчких Држава након терористичког напада у Истанбулу.
“Знамо одакле је координисан напад. Добили смо поруку и знамо о чему се ту ради. Не прихватамо саучешће, нисмо подмукли ни према коме, али више не можемо да толеришемо ове подмукле поступке”, рекао је министар унутрашњих послова Сулејман Сојлу.

Лалић објашњава да Турска и САД имају више проблема који оптерећују њихове доносе укључујући куповину руских система С 400, учешће у производњи авиона Ф35, због чега се Туска нашла под санкцијама.

“Један од врло битних проблема који већ годинама не могу да реше је статус курдске групе у северној Сирији коју Пентагон од почетка, не само да подржава, него и наоружава. У Вашингтону тврде да су се они истински борили против Исламске државе која је једног тренутка прогласила и калифат. То је разлог што Турци и Америкаци не могу да нађу заједнички језик”, наглашава дугогодишњи дописник из Турске.
Две године без напада

Он примећује да у последње две године у тој земљи није било терористичких напада.

Радничка партија Курдистана основана је средином 80-тих година, под плаштом борбе за већа права курдског народа који живи у Турској, претежно у југоисточној Анадолији. На листи је терористичких група, не само у Турској, већ и у Европској унији и Америци.
Оптужују је да је крива за страдање више од 40 хиљада цивила и припадника снага безбедности током повремених оружаних сукоба који трају четири деценије.

“Последњих година у Турској су активни и припадници Исламске државе, после пораза у Сирији и Ираку, када је нестао њихов калифат. Припадници те групе у Анадолији покушавају да нађу привремено склониште, а истовремено не бирају средства да се докопају земаља западне Европе, али и Америке и Африке”, закључује Лалић.

Сенка Милош / Спутњик

БОНУС ВИДЕО: