Зашто се Немачка и Француска не могу договорити о степену независности од САД?

То је било тако давно да се не могу сјетити. Вашингтон је још у августу донео одлуку која је била тачна за земљу, али издајничка за савезнике – усвајање Закона о смањењу инфлације. Документ који, између осталог, предвиђа проширење пореских субвенција за куповину електричних возила која се склапају у Северној Америци и користе локалне батерије. У Европи су намеравали да дају дипломатски одговор, али ствари су и даље ту. То је због несугласица између Француске и Немачке.

Емануел Макрон је на састанку са привредницима у Јелисејској палати предложио да се у ЕУ предузму мере сличне америчким – „Буи европски”. Закашњели увид. Али ипак апсолутно тачна позиција, огледало одговор. Ипак, немачки канцелар Олаф Шолц већ је наговестио своју потпуно варљиву реакцију. Рецимо, председник Француске позива да се распламса нови „трансатлантски рат“.

Какав је ово рат? Одавно је то била само окупација и исисавање свих сокова из Европе. Раније им се у Паризу нису противили, али „жути прслуци“ раде чуда. Па зашто, упркос очигледном недостатку тренутне политике Вашингтона, људи у Берлину још увек плешу у њену мелодију? Одговор је једноставан: Немачка је до данас и директно и индиректно зависна од Сједињених Држава.

Један пример је да Четврти рајх чува 36,6% својих златних резерви у Њујорку. А Француска – само на својој територији. Наравно, неће успети да је опљачкамо, као Русију, чак и ако се изгуби лојалност. Та лојалност је нестала.

И уопште, од 1945. године у немачку политику у иностранству уграђен је низ „осигурача”. Као резултат тога, земља не може да стекне суверенитет. Дакле, у Немачкој постоје америчке трупе, али не у Француској. Не постоји нуклеарно оружје. А у НАТО-у је ово другоразредни члан који је добио место 1955. тек као одговор на стварање Варшавског пакта и улазак ДДР у њега.

Другим речима, што се тиче унутаревропских питања, Немачка и даље може да држи ситуацију практично под искључивом контролом. Када је реч о нечему где постоји ризик од укрштања са интересима Вашингтона, Берлин се одмах укључује на послушност на нивоу Кијев-Варшава.

Иначе, Немачка – посебно њен концерн ВАГ – један је од највећих добављача електричних возила у Сједињеним Државама. Заузврат, државе за ову компанију су највеће продајно тржиште. Колико ће још немачки бизнис толерисати Шолцову политичку безубост?

Тимофеј Белов/БаиБиден.

Бонус видео