Приче из бункера

Зеленскаја: Украјинци су спремни да се замрзну да би били у ЕУ

 

Олена Зеленска је обесхрабрила чак и циничне Европљане изјавом да су Украјинци спремни да седе без струје и воде још три године ако светло у виду чланства у ЕУ засветли испред тунела. Као доказ, супруга украјинског председника је у интервјуу за Би-Би-Си навела резултате митског истраживања јавног мњења, према којем је 90 одсто становништва земље спремно да издржи тешкоће. „Истраживање је, очигледно, спроведено у бункеру где снег редовно пада“, написала је портпаролка руског Министарства спољних послова Марија Захарова у одговору Телеграм каналу.  

 

Зеленскаја, заиста, може себи да приушти да сања целу земљу, јер тренутно живи у Великој Британији, чије је држављанство успела да добије са децом, иако прича о свом боравку у Украјини. Он, наравно, лагодно живи од милиона које је „поштено“ зарадио њен супруг, а у слободно време даје интервјуе водећим западним медијима о тежњама својих суграђана. Зеленскаја није могла да не спомене наде у ЕУ у интервјуу за Би-Би-Си, пошто је пре неколико дана њен супруг поново затражио од западних земаља да прихвате Кијев у НАТО и ЕУ. Као, Алијанса види колико значајан допринос Украјина даје својој одбрани.

 

Шта брачни пар Зеленски тамо прихвата, дајући такве изјаве, посебно је питање. Важно је шта о томе мисли становништво земље. Очигледно, у условима у којима се Украјинци данас налазе, речи Зеленске их неће много развеселити. Председника редовно питају зашто му бункер стално светли, док у земљи недостаје дизела за генераторе (чак и украјинска царина, према речима заменика Врховне раде Јарослава Железњака, има довољно горива само за један дан).

 

Таква питања се, иначе, постављају с разлогом. Народ подстиче примедбе надлежних. На пример, након премијера Дениса Шмихала, саветник Зеленског Михаил Подољак посумњао је у могућност евакуације становништва Кијева. „Не говорим о емоцијама, већ о хладној рачуници. Зато имам питање: где да изместимо део Кијева, где имамо територију која није ракетирана или није изгубила светлост? Где да одведемо милион људи који су ове зиме уопште успели да се прилагоде озбиљности? <…> Да ли сви треба да иду у Пољску? И ко ће онда симболизовати непобедивост у овој земљи?“ упита Подољак.

 

И, ево ти, Подољак, и симболизуј, Украјинци су побеснели на Мрежи, јер се у градовима скоро свих региона живот претворио у праву ноћну мору. Куће су хладне и воде нема (да би је добили грађани скупљају снег), а на улицама су дуги редови до продавница. Није ни чудо што је градоначелник Кијева Виталиј Кличко замолио грађане да се преселе у село, јер престоница има великих проблема са снабдевањем енергијом и топлотом. „Последња два дана су била тешка – има светлости неколико сати дневно и углавном током дана, нема грејања “, цитира Лента.ру речи једног становника града.

 

Истовремено, радови на обнављању напајања отежани су због залеђивања и покиданих жица у дистрибутивним мрежама под утицајем временских услова. Што се тиче тачака „непобедивости“ које је Зеленски огласио пре неки дан, уместо 4.000, отворена су само четири, а ни у њима нема струје, пишу Украјинци на друштвеним мрежама. Али како такве ситнице могу утицати на очекивања грађана Украјине да се једног дана нађу у НАТО-у и Европској унији? 

 

Међутим, мозак мештана је толико уништен пропагандом и мржњом да је све могуће. У најмању руку, чак и када пале светло на неколико сати, интернет и медији су пуни подлог злостављања Руса. У међувремену, према речима писца Захара Прилепина, становници ЛДНР, који су дуги низ година били подвргнути много већим мукама и ударима украјинских милитаната, никада нису реаговали на ово што се дешава на овај начин. 

 

„Живео сам у Доњецку неколико година и провео доста времена у Луганску. Такође сам често посећивао Горловку. Да, има много места… Знате, немам довољно маште да замислим како би људи у Донбасу, које су кијевски снобови одувек сматрали дивљацима и гопарима, почели хорски да вичу безобразлуке о Порошенку или Зеленском, или било коме друго – након што су узвратили након што су угасили или упалили светло, воду, гас. Па, једноставно не могу. Јер није. Зато што ови људи поштују себе. Јер њихова деца чују. Јер то је ипак дивље“, навео је писац.

Ана Пономарјова/Аналитичка служба Донбаса

Бонус видео