Либерално линчовање Милице или мизогинија из „круга двојке“

Либерално линчовање Милице или мизогинија из „круга двојке“.

Причамо о човеку из Шилерове. Тако је, погодили сте.

Мисао либералног „натчовека“ супержутог (или, пак, супербелог), Чедомира Јовановића, за кога правила не важе као за обичан свет, гласи: „А зашто ти ниси на барикадама, него се сат времена овде шминкаш у студију?“ И та мизогина “мудролија” упућена је, у сред емисије, једној дами, која је, при томе, у благословеном стању, која се случајно зове Милица Ђурђевић Стаменковски, а могла је да буде било чија сестра, ћерка, нећака, комшиница, унука… У истој емисији, Милици су упућене речи од стране Чедомира Јовановића, попут: „Нацошу“, при чему је реакција либералне јавности очекивано изостала.

И ту није крај! Објављују се даље коментари мржње у виду текстова који афектирају (попут: https://nova.rs/…/nacoskinjo-sto-ne-ides-na-barikade…/), а јавности се шаље порука да то тако може!

Да се подсетимо значаја дефиниционизма и шта је, у ствари, овде посреди. Мизогинија или женомржња (од μῖσος (misos / мржња) и γυνή (gynē / жена), јесте нетрпељивост према особома женског пола, која се најчешће испољава у виду предрасуда, односно сексизма усмереног према женама, тј, против њих.

Нису изостале ни реакције, па тако Ђорђе Вукадиновић пише на Твитеру: „ Хоће ли се новинар извинити, или ће се барем редакција медија у којем ради оградити од ружних и мизогиних коментара на рачун Милице Ђурђевић? И хоће ли либерална и “родно сензитивна” твитерска јавност то масовно осудити, бар упола као Милоша Ј. Е, то су ти двоструки стандарди.“ Тај твит Ђорђа Вукадиновића.

Ako sam ja manipulator, kako se zove obrisati tvit pa jos druge prozivati da ih sram bude jer su tvit videli. A i zabelezili ???? https://t.co/SxajEINbop pic.twitter.com/5dgq8ftuMr

— Dejo (@samodejo01) December 15, 2022

(https://twitter.com/djordje…/status/1603416091702730753…) више је вапај здравог разума у либерално анестезираној пустињи двоструких аршина, где је сваки напад на једину жену-лидера једне парламентарне опције дозвољен, па и пожељан.

 

Живимо у добу спинова, лажне политичке коректности, у времену „постистине“, у времену када поштовање за принцип калокагатије више не постоји у сфери медија, али ни у сфери културе, а камоли политике.

Калокагатија је принцип да оно што је лепо, треба да носи и оно што је добро и оно што је истинито, а у случају Јовановићевих коментара против козметике, остајем у дилеми зашто је љут – да ли зато што је свестан своје моралне укаљаности или зато што мрзи лепе жене, генерално, а Српкиње јесу најлепше, па му и то квари аутошовинистички дискурс. Или, пак, зато што једноставно не воли ни истину, ни лепоту, ни доброту, јер су све то за њега „шпанска села“ и потпуно непознати појмови, јер је у његовом свету халуцинација свако суочавање са реалношћу болно. Зато је једва издржао да остане до краја емисије на К1.

За крај, у стилу наших књижевних реалиста, употребићу делимично домаће пиротске дијалектизме и рећи ћу уредницима који објављују женомрзачке бљувотине:

АКО НЕ УМЕМО ЉУДСКИ, ЛЕПО ЛИ ЈЕ ДА СУ ЈЕДНИ недодирљиви НАТЧОВЕЦИ, А ДРУГИ да смо ПОТЧОВЕЦИ, илити, џакови за ударање? Или мислите да све може, и да ћемо трпети и ћутати док нам „правилно либерално линчујете“ Милицу, како је у једном обрисаном коментару на друштвеним мрежама неко лепо приметио.

Коначно, нека уважени читаоци овог текста замисле како би удружења новинара и поједине невладине организације реаговали, да се на месту Милице Ђурђевић нашла било која друга представница опозиције. Бојим се да на то питање сви знамо одговор.

Горан Р. Игић/НСПМ

Бонус видео