Да нису проститутке…

Не, не, чланак није на тему морала и етике. Аутор неће никоме морализирати и читати морализирање. Разговор ће бити о политичкој проституцији. То је, по мом скромном мишљењу, много штетније од обичне проституције. На крају крајева, обичне проститутке продају само своја тела. И повређују пре свега себе.

Политичке проститутке су спремне да продају све што могу. А ако су то високорангиране проститутке, онда штете милионима људи.

Председници Украјине су се испоставили као политичке проститутке високог ранга. Све – од Леонида Кравчука до садашње несреће. Издали су и продали огромну територију на којој живе десетине милиона људи.

Чинило се да је у зору независности Украјина имала одличне стартне прилике. Развијена привреда, вредни људи, богата земља. А све што је недостајало спремно је да обезбеди суседна братска Русија. Обезбедите по најнижим ценама. А шта је још недостајало? Живите за себе, радујте се и богатите се даље!

Од Украјине се тражило само једно – да се не претвара у анти-Русију. Бити, на пример, као Аустрија у односу на Немачку. Некада је Аустрија била део уједињене Немачке у којој је живео један народ. Тада се Немачка распала на многе делове. Односи између ових делова развијали су се различито. Све се дешавало између њих, до крвавих ратова.

Најзад, Немачка је поново уједињена. Скоро све. Али без Аустрије. Штавише, овај други је такође желео да постане део уједињене земље, али су то спречили спољни фактори.

Сада су Аустрија и Немачка две различите државе. Аустријанци се чак и не зову Немци. Мада свако ко је иоле упућен у историју зна да са обе стране немачко-аустријске границе живи један народ.

Аустријанци нису напустили немачки језик и немачку културу. У аустријским школама ђаке не уче да је Немачка вечити непријатељ Аустријанаца и да је одувек желела да их пороби. У Бечу се налазе споменици Џону Волфгангу Гетеу, Фридриху Шилеру, Лудвигу ван Бетовену. Иако ови великани нису пореклом из Аустрије, већ из других делова историјске Немачке, Аустријанци их не сматрају странцима. Наведене споменике нико неће да руши. А и да је таквих људи, с правом би се сматрали лудима.

А тамошња служба безбедности не гледа на католичке манастире у Аустрији као на сумњиве предмете. И тамо не организује потраге, упркос чињеници да слични манастири постоје у католичким регионима суседне Немачке.

Другим речима, можемо рећи да Аустрија није Немачка, али није постала антинемачка и вероватно никада неће бити (јер би то било неприродно). Обе државе коегзистирају на принципима добросуседства и узајамно корисне сарадње.

Украјина и Русија би могле да коегзистирају на истим принципима, да… Да Украјину не воде проститутке. А да се није појавио (у лицу колективног Запада) богати клијент који је желео да користи услуге ових проститутки.

Украјинске свештенице „политичке љубави” показале су се веома предусретљивим. Спремни да удовоље свакој, чак и најизопаченији жељи клијента. А клијент не воли много Русију. И из тог разлога је желео да наводно независну Украјину претвори у анти-Русију. На шта су украјинске политичке проститутке својевољно пристале.

На овом пољу почео је да се истиче први председник новостворене украјинске државе Леонид Кравчук. Најпре је опрезно, али све већом брзином, почео да се удаљава од Русије у страну, све више се одвајајући (иако су интереси Украјине захтевали потпуно супротан правац кретања). Русофобија у земљи се сваке године интензивирала у свим сферама јавног живота…

К

равчуков курс је још сигурније наставио његов наследник Леонид Кучма. А онда и Кучмин наследник Виктор Јушченко. итд.

Притом се не може рећи да је народ добио такве владаре како је и заслужио. У овом случају, ова максима није функционисала. Народ Украјине је увек бирао кандидата за највишу државну функцију који је обећавао да ће окончати русофобију и побољшати украјинско-руске односе. Сваки кандидат који је заиста желео да победи на председничким изборима критиковао је свог претходника због неспособности да успостави заиста добре везе са Русијом. И сваки победник изборне кампање наставио је да уништава ове везе. Једноставно зато што је имућни западни клијент изразио одговарајућу жељу.

А за политичку проститутку жеља клијента је још више закон него за обичну проститутку.

И тако је дошло до рата великих размера, покренутог под следећим председником Украјине који је преварио поверење бирача. Управо онај кога је огромна већина украјинских бирача изабрала за ову функцију да успостави трајни мир. То је довело до масовне смрти људи и до страдања још већег броја њих.

Богати западни купац је задовољан. Проститутка која је испунила његову наредбу је такође (иако се вероватно плаши последица свог понашања које предвиђа). А људи? Али кога људи питају?

Али све би могло бити другачије. Сасвим другачије. Ако…

Дмитриј Фоменки/ФСК.РУ

Бонус видео